Песме које су имале душу

Сентименталним музичким путовањем Лео Мартин и Београдски плесни оркестар вечерас у 20 часова на Тргу републике затвориће овогодишњи Београдски летњи фестивал.

– То је, заправо, музички сентиментални пут Војкана Борисављевића и мене. Пут на којем смо заједно већ 45 година, од 1969. године када сам се вратио у земљу где је моје уметничко име већ било познато. И, тада смо нас двојица почели да сарађују за „Песму лета”, онда је стигла „Барбара” и многе друге... – испричао нам је Лео Мартин након пробе коју је са Војканом Борисављевићем и Београдским плесним оркестром имао јуче по подне у Дому војске.

Иако болестан и под температуром, јер је, како нам је рекао, оставио климу да ради током целе ноћи, Лео је све песме отпевао – „није маркирао”.

На наше питање каква је била та заједничка вишедеценијска сарадња са Борисављевићем током које је, сигурно, било и успона и падова, Лео Мартин, расположен за шалу, рекао је „као код сваког старог брачног пара”. Смејући се додао је да је било и развода, док Војкан Борисављевић, озбиљним гласом, то одлучно демантује.

– Доста тога је снимано, и данас воле да нас чују. Такве песме су се тада правиле. Неписани закон је био да све мора да буде квалитетно. И ми смо то озбиљно схватали. Зато те песме и имају своју душу – оценио је Мартин.

Док смо седили у хладу једног београдског кафића наметнула се и тема кризе ауторства за коју и Лео Мартин и Војкан Борисављевић кажу да је и те како присутна данас.

– Народњаци само преписују грчке, турске и иранске песме. А у забавној музици се ништа не дешава. Циљ да се изда плоча просто је изгубљен. Шта ће вам албум када све имате на интернету – питао се наш саговорник.

Пре три године позвали су га да учествује на Будванском фестивалу. Био је, признаје, изненађен.

– Зове ме директор фестивала Милан Ступар да се такмичим. Са ким да се такмичим, питао сам га. Не такмичиш се ти, него твоја песма, одговара ми он. Војкан је направио фантастичан аранжман једне песме, отишао сам и покупио све награде. Ето, вени, види, вици. А и тај фестивал је замро. Нема пара – указао је Лео Мартин.

На питање како он живи као слободан музичар, каже да не може да се жали, јер живи добро.

– Тешко је бити слободан уметник, али ако се човек озбиљно бави овим послом може да се живи. Ако се неозбиљно бави, онда је то кратког даха – сматра уметник који већ годинама живи на релацији Бугарска–Србија, јер је у браку са бугарском редитељком која је, иако у пензији, и даље ангажована на тамошњој националној телевизији.

После наступа на Белефу, Лео Мартин одлази три дана на Рајац где ће са пријатељима уживати у природи и домаћим специјалитетима, а после тога путује на Крф.

На нашу констатацију да иде на одмор, смејући се пита „какав одмор”.

– Од чега сам се то уморио?! Идем мало да се брчкам – рекао нам је шеретски и најавио нови концерт који ће 20. септембра одржати у Смедереву.

С. Ч.