Pesme koje su imale dušu

Sentimentalnim muzičkim putovanjem Leo Martin i Beogradski plesni orkestar večeras u 20 časova na Trgu republike zatvoriće ovogodišnji Beogradski letnji festival.

– To je, zapravo, muzički sentimentalni put Vojkana Borisavljevića i mene. Put na kojem smo zajedno već 45 godina, od 1969. godine kada sam se vratio u zemlju gde je moje umetničko ime već bilo poznato. I, tada smo nas dvojica počeli da sarađuju za „Pesmu leta”, onda je stigla „Barbara” i mnoge druge... – ispričao nam je Leo Martin nakon probe koju je sa Vojkanom Borisavljevićem i Beogradskim plesnim orkestrom imao juče po podne u Domu vojske.

Iako bolestan i pod temperaturom, jer je, kako nam je rekao, ostavio klimu da radi tokom cele noći, Leo je sve pesme otpevao – „nije markirao”.

Na naše pitanje kakva je bila ta zajednička višedecenijska saradnja sa Borisavljevićem tokom koje je, sigurno, bilo i uspona i padova, Leo Martin, raspoložen za šalu, rekao je „kao kod svakog starog bračnog para”. Smejući se dodao je da je bilo i razvoda, dok Vojkan Borisavljević, ozbiljnim glasom, to odlučno demantuje.

– Dosta toga je snimano, i danas vole da nas čuju. Takve pesme su se tada pravile. Nepisani zakon je bio da sve mora da bude kvalitetno. I mi smo to ozbiljno shvatali. Zato te pesme i imaju svoju dušu – ocenio je Martin.

Dok smo sedili u hladu jednog beogradskog kafića nametnula se i tema krize autorstva za koju i Leo Martin i Vojkan Borisavljević kažu da je i te kako prisutna danas.

– Narodnjaci samo prepisuju grčke, turske i iranske pesme. A u zabavnoj muzici se ništa ne dešava. Cilj da se izda ploča prosto je izgubljen. Šta će vam album kada sve imate na internetu – pitao se naš sagovornik.

Pre tri godine pozvali su ga da učestvuje na Budvanskom festivalu. Bio je, priznaje, iznenađen.

– Zove me direktor festivala Milan Stupar da se takmičim. Sa kim da se takmičim, pitao sam ga. Ne takmičiš se ti, nego tvoja pesma, odgovara mi on. Vojkan je napravio fantastičan aranžman jedne pesme, otišao sam i pokupio sve nagrade. Eto, veni, vidi, vici. A i taj festival je zamro. Nema para – ukazao je Leo Martin.

Na pitanje kako on živi kao slobodan muzičar, kaže da ne može da se žali, jer živi dobro.

– Teško je biti slobodan umetnik, ali ako se čovek ozbiljno bavi ovim poslom može da se živi. Ako se neozbiljno bavi, onda je to kratkog daha – smatra umetnik koji već godinama živi na relaciji Bugarska–Srbija, jer je u braku sa bugarskom rediteljkom koja je, iako u penziji, i dalje angažovana na tamošnjoj nacionalnoj televiziji.

Posle nastupa na Belefu, Leo Martin odlazi tri dana na Rajac gde će sa prijateljima uživati u prirodi i domaćim specijalitetima, a posle toga putuje na Krf.

Na našu konstataciju da ide na odmor, smejući se pita „kakav odmor”.

– Od čega sam se to umorio?! Idem malo da se brčkam – rekao nam je šeretski i najavio novi koncert koji će 20. septembra održati u Smederevu.

S. Č.