Татјана Јелача рекордом до сребра

На 24. рођендан отпутовала је Татјана Јелача у Цирих на 22. европско првенство у атлетици не обећавајући ништа... Говорила је да жели пласман у финале, није прогнозирала пласман ни резултат, већ само да може много...

И бацила је копље више него икад у каријери у петој серији финала и свој прошлогодишњи државни рекорд (62,68) поправила на 64,21 метар. Тим хицем освојила је прву медаљу на великим такмичењима у сениорској конкуренцији, другу сребрну за нашу атлетику у Цириху (чиме је надмашен Хелсинки 2012. када је Бекрић освојио сребро, а Колашинац бронзу) и прву медаљу у бацачким дисциплинама за нашу женску атлетику.

Овим успехом надмашила је и све бацачице које су наступале у југословенском дресу, јер је једину медаљу, баш у бацању копља, на Европском првенству у Риму пре четрдесет година освојила Словенка Наташа Урбанчич.

Успех Татјане Јелаче је свакако прави подвиг, али могло би се рећи да је на неки начин био и очекиван. Наиме, од првих дана њене атлетске каријере у Сремској Митровици важила је за велики таленат. То је потврдила тријумфујући на Европским олимпијским играма младих 2007. у Београду, још више 2008. у Бидгошћу освојивши бронзу на Светском јуниорском првенству и 2009. у Новом Саду, када је освојила титулу јунирске првакиње Европе. Али, каријеру није наставила у истом стилу, тренери су се мењали око ње, али без значајнијег напретка, све док није почела да ради са Драгишом Ђорђићем...

На прошлом шампионату Европе у Хелсинкију била је седма у финалу, прошле године освојила је сребро на Медитеранским играма у Мерсину, а на Светском првенству у Москви у финалу се зауставила на деветом месту. У Цириху постала је вицешампионка Старог континента, али пођимо редом...

Уочи прве серије наша рекордерка је била аутсајдер – на папиру. Имала је тек 11. лични рекорд у конкуренцији 12 бацачица копља, али тренер Драгиша Ђорђић и она успели су да темпирају форму тако да на најважнијем такмичењу постигне најбољи резултат.

Јелача у почела добро: у првој серији са 60,98 заузела је треће место иза Немице Линде Штал (63,91), власнице најбољег резултата сезоне у свету (67,32) и Чехиње Барборе Шпотакова (62,86), светске рекордерке са фантастичних 72,28 м.

У другој (60,51), пала је на пето место, а претекле су је Летонка Мадара Палмеика са 62,04, и Словенка Мартина Ратеј са 61,58. За кратко.

У трећој серији Јелача се вратила се на трећу позицију са најбољим резултатом сезоне 62,31 м, а тај резултат сачувао јој је треће место и после четврте серије у којој је бацила копље 60,25 м.

И док су њени навијачи стрепели да ли ће сачувати бронзу, Татјана Јелача је у петој серији надмашила и Шталову и Шпотакову и са новим рекордом Србије од 64,21 метра избила на прво место. За кратко. Ученица легендарног Јана Железног узвратила је одмах и за 20 сантиметара надмашила Татјану Јелачу – 64,41 м. Линда Штал (61,31) је остала на трећем месту...

У последњу серију Јелача је ушла са капарисаним сребром, а када је и Палмеика, чији је лични рекорд 66,15 м, остала на 62,04 м бронза јој је била сигурна. Покушала је наша рекордерка да се још једном, као што је то чинила у млађим категоријама, позлати шестим хицем, али није успела. И шести пут бацила је преко границе од 60 метара (60,30), а ни Шпотакова ни Шталова, која је бацала последња и покушала да бронзу претвори у сјајније одличје, нису успеле да поправе своје резултате.

Татјана Јелача је доказала да је стасала за светску сцену. Не баца још тако далеко као Шпотакова, или Шталова, али кад је најважније може да се мери са њима, а не би требало сумњати да ће радећи са Драгишом Ђорђићем, којем се бацила у загрљај да подели срећу, наредних сезона бацати копље још даље.  

„Веома сам срећна што сам освојила сребрну медаљу и постигла национални рекорд. Не зна шта да кажњем – сан ми се остварио. Бацала сам копље на тренинзима и даље него овде. Ово је моја прва сениорска медаља и она ће ме мотивисати за даљи рад. Заиста сам уживала у такмичењу, нисам била нервозна, веровала сам у себе, а ово друштво – то су моје ривалке, а не моји идоли” изјавила је за сајт 22. првенства Европе Татјана Јелача.

Линда Штал, европска првакиња из 2010. и бронзана 2012. поново је освојила треће место:

„Веровала сам да сам поново на реду да освојим злато, али не могу да кажем да сам га изгубила јер 63 метра никада није било довољно за злато. Зато нисам несрећна што сам освојила бронзу”.

Светска рекордерка и олимпијска шампионка из Пекинга и Лондона Борбара Шпотакова, први пут је постала првакиња Европе, а крај ограде стадиона поделила је радост са петнаестомесечним сином:

„Није ми ишло, Хици су ми били слаби, мењала сам и клинове на спринтерицама, али узалуд. А, онда сам помислила: хеј, ово ти је можда последњи шампионат Европе и не смеш да га завршиш слабим резултатом. А Тада је Јелача поставила национални рекорд и себи сам рекла: мораш да бациш још даље. И успело је”.

Јуче на „Лецигрунду” имали смо још једног такмичара у бацању копља. Ведран Самац је у квалификацијама био десет метара крачи од свог личног рекорда (79,22 м) и 69,39 м му је донело 29. место у конкуренцији 32 атлетичара.