Без изненађења

На данашњи дан, 16. августа, навршиће се четири године од како је Влада Србије усвојила Стратегију заштите података о личности.

Полазећи од значаја који би унапређењу заштите података о личности морала придавати свака транзициона земља, као и од сложености реализације таквог задатка у транзиционим условима, било је логично да Влада ту стратегију усвоји и знатно раније. Рецимо, пре или најдоцније с усвајањем новог Закона о заштити података о личности (ЗЗПЛ) у јесен 2008. Ипак, догодило се да су „морале” проћи готово две године од усвајања ЗЗПЛ па да Влада прихвати више пута понављане аргументе повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и коначно усвоји Стратегију. И усвојила је, у тексту који су у сарадњи с експертима ЕУ и цивилним сектором припремили сарадници повереника.

Немам намеру да се овом приликом бавим садржином целог текста Стратегије. Кога занима, може је пронаћи у Службеном гласнику 58/2010 или на веб-сајту повереника (www.poverenik.rs). За ову прилику, подсећам само на три завршна одељка, који гласе:

„VI. Примена стратегије: Да би се обезбедила пуна примена Стратегије и постигао успех у заштити података, Влада ће формирати посебно радно тело које ће надзирати обезбеђење услова и спровођење Стратегије и акционог плана, вршити координацију државних органа у циљу ефикасног функционисања система заштите података о личности, извештавати надлежне органе о спровођењу Стратегије и уоченим проблемима при њеној реализацији и иницирати измену Стратегије, у складу с новонасталим потребама или уоченим недостацима. Образовање посебног радног тела неће захтевати додатна финансијска средства у буџету Републике Србије.

VII. Акциони план: Акциони план за спровођење Стратегије, с дефинисаним активностима, очекиваним ефектима, носиоцима конкретних задатака и роковима за извршење задатака, Влада ће донети у року од 90 дана од дана објављивања Стратегије у ’Службеном гласнику Републике Србије’.

VIII. Завршни део: Ову стратегију објавити у ’Службеном гласнику Републике Србије’.”

Kао што рекох, Стратегија јесте објављена у „Службеном гласнику”. Али, ту се прича и завршава. „Посебно радно тело”, с готово помпезно формулисаним задатком да „надзире обезбеђење услова и спровођење Стратегије и акционог плана, врши координацију... извештава... иницира...” није никад формирано. Као што такође, не у року од 90 дана, него никад, није донет акциони план с „дефинисаним активностима, ефектима, носиоцима задатака и роковима за извршење...”

И то поред мноштва апела и упозорења повереника упућених ресорним министрима, владама, премијерима, који су се у међувремену мењали.

Апсурдна доцња у вези с доношењем акционог плана, због које је и Стратегија заштите података о личности била само „мртво слово на папиру”, морала је, разуме се, упасти у очи Европској комисији и постати предмет њеног упозорења.

Међутим, Влада и поред тога није донела акциони план за спровођење Стратегије заштите података о личности. Уместо тога, „поштујући” препоруке, у Акционом плану за испуњавање препорука ЕК из 2012. године (донет у децембру 2012), „утврдила” је да ће акциони план за спровођење Стратегије заштите података донети до краја другог квартала 2013. године. И – није га донела.

Поводом поновљених примедби, Влада се у новом Акционом плану за испуњавање препорука ЕК за наредну годину (донетом у јануару 2014) још једном „самообавезала” да ће донети акциони план за спровођење Стратегије заштите података. Опет до краја другог квартала, само сад 2014. године. И опет га није донела!

Зато је заиста „у реду” што су недавне негативне оцене ЕК у вези с Поглављем 23 (људска права) од стране неких наших званичника прокоментарисане речима: „То није изненађење”. Наравно да није. Али би баш зато требало да буде повод да констатујемо да су, на путу приближавања ЕУ или, још важније, на путу успостављања квалитетније заштите приватности наших грађана, ако се изузму активности повереника, изостале (безмало) било које друге, да су, дакле, изгубљене четири године. И с тим у вези подсетимо на стару, код нас недопустиво несхваћену мудрост – време је једина ствар која се, кад се изгуби, не може пронаћи.

Повереник за информације од јавног значаја