Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Изградићемо школу, зваће се Србија

Изградићемо школу, зваће се Србија
Војислав Коштуница, Милан Јелић, Борис Тадић и Милорад Додик (Фото Танјуг)

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 6. септембра – Председници и премијери Републике Српске и Србије – Милан Јелић, Борис Тадић, Милорад Додик и Војислав Коштуница – конституисали су данас у Бањалуци Веће за сарадњу и праћење спровођења Споразума о специјалним паралелним везама између двеју република, које ће се састајати најмање једном у три месеца. За секретаре Већа именовани су шефови Додиковог и Коштуничиног кабинета – Сребренка Голић и Александар Никитовић.

"Данас смо разговарали о досадашњим резултатима сарадње и правцима будућег рада. Наш циљ је да допринесемо бољем регионалном повезивању, поготово у привреди где, заиста, имамо много заједничких интереса – од стварања заједничких робних резерви и коришћења хидропотенцијала, преко петрохемије, до нафтне индустрије", изјавио је новинарима после састанка Милан Јелић.

Борис Тадић је казао да сарадња Србије и Републике Српске има и политички и економски део. У политичком делу, објаснио је Тадић, "Србија жели да делује као фактор стабилности и најтешње сарадње у региону". "Ми поштујемо територијални интегритет и суверенитет Босне и Херцеговине и Дејтонски споразум, као што поштујемо и Кумановски споразум и Резолуцију 1244. И само на тај начин ми третирамо правни основ за даље остваривање и успостављање стабилности у целом региону, имајући у виду све политичке процесе са којима се суочавамо у овој и с којима ћемо се суочити у идућој години. Овакав приступ је на добробит свих држава и народа у региону", истакао је Тадић. Он је додао да је и у Бањалуци предложио сарадњу у области заштите од елементарних непогода. Такође, рекао је да је Србија заинтересована и за сарадњу са Федерацијом БиХ, којој је, као и Републици Српској, спремна да позајми пет хиљада тона кукуруза из Републичких робних резерви.

Војислав Коштуница је рекао да је на данашњем састанку анализирана досадашња сарадња у области телекомуникација, банкарства и осигурања. "Поносни смо што можемо рећи да имамо снажну сарадњу у духу регионалног развоја и заједничких вредности и опредељења Србије и Републике Српске, као ентитета у Босни и Херцеговини, у правцу Европске уније", нагласио је премијер Србије.

 "Разговарали смо о интеграцији електропривреда Републике Српске и Србије и коришћењу наших хидропотенцијала. Формирали смо радне групе које ће припремити материјал за идући састанак Већа, који ће се одржати у октобру у Београду. Свим нашим идућим састанцима претходиће сличне припреме стручних тимова две владе. Такође, разговарали смо и о поједностављивању процедура, да би сарадња Србије и Републике Српске била што једноставнија и ефикаснија. Данас смо се, осим тога, договорили да у Републици Српској изградимо школу која ће се звати ’Србија’", истакао је Коштуница.

Милорад Додик је нагласио да Република Српска и Србија треба да искористе све могућности за сарадњу које им пружа Дејтонски споразум и Споразум о специјалним паралелним односима, потписан 26. септембра прошле године. "На наредној седници Већа за сарадњу разговараћемо о интеграцији електропривреда и изградњи хидроцентрала на Дрини – Бук Бијела и Фоча. Позивам и друге електропривреде из региона да се придруже овој иницијативи", казао је Додик и додао да позива и Хрватску да, ако жели, изгради једну школу у Републици Српској која ће носити назив "Хрватска".

Пре конститутивне седнице Већа за сарадњу и праћење спровођења Споразума о специјалним паралелним односима, председници република Милан Јелић и Борис Тадић посетили су Ректорат Универзитета у Бањалуци. Они су разговарали са ректорима универзитета у Бањалуци и Источном Сарајеву – Станком Станићем и Митром Новаковићем. После седнице Већа, делегације две републике су обишле храм Христа спаситеља у центру Бањалуке, чија је обнова почела уочи избијања рата у Босни и Херцеговини.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.