Савет цркава брани патријарха Вартоломеја I

Специјално за "Политику"
Истанбул 7. септембра – Статус екуменског патријарха у Истанбулу, кога турске власти повлаче по судовима, нашао се на дневном реду Светског савета цркава, међународне верске организације која окупља 550 милиона хришћана у 110 земаља. Реаговање није случајно: јавни тужилац у Истанбулу је недавно позвао Вартоломеја I да објасни зашто се, и после судске забране, и даље "илегално" представља као екуменски  патријарх.
Подршка која је из Женеве стигла у Турску недвосмислена је. Савет је безрезервно стао иза Вартоломеја I, кога власти сада терају да доказује оно што он уистину и јесте – екуменски патријарх, што су били сви његови претходници пуних 14 векова.

Судско потуцање црквеног великодостојника је почело у јуну: "Не постоји законска основа за тврдње да је патријарх (у Истанбулу) екуменски. Патријаршија којој је дозвољено да остане у Турској (после пада Константинопоља 1453. године) подлеже домаћим законима. Ниједна мањинска група не може имати специјални статус", пресудио је Апелациони суд у Анкари одлучујући по тужби извесног бугарског свештеника Константина Косова који је својевремено рашчињен због недоличног понашања.

"Екуменски патријарх Вартоломеј има нашу чврсту подршку у одбрани титуле која има јединствен и историјски значај међу 300 милиона православаца", истиче се у писму генералног секретара Светског савета цркава Самуела Кобија.

Патријаршија у Истанбулу суочава се, кажу у Савету, са многим потешкоћама. У сличној су ситуацији и припадници јерменске, сиријске и других цркава. Упозорење је, како се примећује у Истанбулу, стигло непосредно после избора новог председника државе Абдулаха Гула, чија Партија правде и развоја досад није показивала веће разумевање за решавање проблема који тиште малољудне хришћанске заједнице у Турској. Временска подударност, очевидно, није случајна.

У Женеви подсећају, преносе медији у Истанбулу, и на друге проблеме са којима се у последње време суочавају верници који не клањају Алаху, него се крсте. У издавачкој кући "Зирва", у Малатји, која је издала и растурала Библију, у јуну су заклана тројица службеника. Двојица су били турски држављани који су прешли у хришћанство, а трећи Немац који је последњих месеци живео у том месту у централној Турској. Они су пре свирепог злочина, открила је локална штампа, били изложени претњама због наводног мисионарства и подривања верских институција у претежно муслиманској Турској.

У Трабзону је 2006. године, у време протеста због погрдних карикатура пророка Мухамеда, у току богослужења усред цркве убијен католички свештеник. Демонстранти у Анкари и Истанбулу су прошлог новембра дочекали папу Бенедикта XVI  повицима: "Одлази!"

Патријарх Вартоломеј је посебно на нишану. Грлати екстремисти траже да се православни великодостојник протера у Грчку, пошто као екуменски патријарх одржава међународне контакте у настојању да у Истанбулу поново створи Константинопољ, државу у држави. Зато муслиманима његова титула екуменски (универзални) посебно боде очи. Он је за њих само поглавар мале грчке православне заједнице у старом делу Истанбула која броји три хиљаде душа. Муслимане као да не интересује историјска истина. Та титула датира још из шестог века и њу практично признаје цео свет, не само православци. Она нема – истичу у Патријаршији – политички садржај и циљеве. Екуменски патријарх је "први међу једнакима", пошто је под његовом директном контролом само неколико мањих православних цркава.

Светски савет црква није усамљен у критикама Турске због непоштовања верских права. Слична упозорења повремено стижу и из Брисела, који тражи од Анкаре да поштује европске стандарде уколико жели да се приближи ЕУ. Патријарх Вартоломеј и за Вашингтон није споран; он је оно што и јесте – екуменски патријарх.

У Турској, поред 74 милиона муслимана, живи једва 100.000 хришћана.