Прекинути Лукини снови

Свакодневно се истражује ко је мистериозни возач аутомобила „кантримен”, убица Луке Јовановића. Мало се зна и о томе ко је настрадали момак чије се име свакодневно провлачи црном хроником.

Усмрћен на прагу живота, имао је планове за будућност, радовао се животу.

Два дана пре трагедије, 21-годишњи Лука подигао је победнички пехар и добио медаљу као најзаслужнији члан екипе у малом фудбалу на турниру у Петровцу на Млави. Неколико дана касније, сахрањен је с том медаљом, а пехар је остао да стоји у његовој породичној кући као симбол једног кратког живота и будућих меморијалних турнира у његову част, које ће организовати другови из новобеоградског Блока 63.

Бојан Јовановић, Лукин отац, почео је у знак протеста да излази на Бранков мост, поред места несреће, са сликом страдалог сина у рукама. Надајући се да ће скренути пажњу јавности на убиство сина и на неспособност полиције да пронађе возача који је прегазио Луку, и који је, не зауставивши се да му помогне, додао гас и побегао. И скренуо је пажњу медија.

Лука са члановима фамилије

Лука Јовановић је рођен 4. јуна 1993. године. Живео је на Новом Београду с мајком, баком и братом Матејом (13). Завршио је основну школу „Јован Стерија Поповић”, а потом пекарски занат. Волео је да игра фудбал, кошарку, тенис...

– Био је емотиван, добар. Волео је свог млађег брата, био му је узор, штитио га је, нарочито последњих годину и по дана, откако су остали без мајке – каже за „Политику” Сања Јовановић, маћеха трагично настрадалог Луке.

Вече уочи погибије Лука је био у клубу „Андерграунд”, где је с пријатељима прослављао одлазак друга у Америку.

– Био је с друштвом у том клубу. Када су кренули кући, око пола четири ујутру, приметили су да им је отпао шраф с точка „ладе”, али ништа нису предузели. У току вожње, испод Бранковог моста, точак се откачио. Ту су зауставили ауто. Таксиста им је помогао да наместе точак и наставили су даље. Чим су изашли на мост, точак им је опет отпао. Овог пута помогао им је суграђанин који је зауставио свој ауто. Мало су кренули, али точак је опет отпао, па су решили су да прегурају ауто преко моста. За воланом „ладе” био је Марко, а ауто су гурали Урош, Максим, Лазар и Лука, а онда се догодило то што се догодило – прича Сања.

Лукина слика поред пехара који је недавно освојио

– Лука ми је био најбољи друг, пријатељ, брат. Били смо блиски. Био је позитиван, ведрог духа, увек насмејан. Имали смо заједничке планове за будућност. Несрећа се догодила 25. јула, на мој рођендан, и то ме је дотукло. Био је као члан моје породице, звали смо га наш Лука. Не могу да се помирим с тим да га више нема, као да ми је неко узео пола душе – каже Лукин друг Димитрије Чичанов.

Бојан Јовановић, Лукин отац, каже да је Лука био амбициозан момак. Имао је пекарски занат у рукама и жеља му је била да путује светом и ради на прекоокеанском броду. Веровао је у Бога. Причао је како ће преузети породичну славу Светог архангела Михаила и да ће је једног дана прослављати са својом породицом и пријатељима. Носио је православни крст, често је ишао у цркву. Најбоља другарица била му је Милена с Новог Београда – каже Бојан.

Од Лукине погибије прошло је више од три недеље. „Кантримен” је постао симбол аутомобила убице, возач је нестао и потрага још траје.