Prekinuti Lukini snovi

Svakodnevno se istražuje ko je misteriozni vozač automobila „kantrimen”, ubica Luke Jovanovića. Malo se zna i o tome ko je nastradali momak čije se ime svakodnevno provlači crnom hronikom.

Usmrćen na pragu života, imao je planove za budućnost, radovao se životu.

Dva dana pre tragedije, 21-godišnji Luka podigao je pobednički pehar i dobio medalju kao najzaslužniji član ekipe u malom fudbalu na turniru u Petrovcu na Mlavi. Nekoliko dana kasnije, sahranjen je s tom medaljom, a pehar je ostao da stoji u njegovoj porodičnoj kući kao simbol jednog kratkog života i budućih memorijalnih turnira u njegovu čast, koje će organizovati drugovi iz novobeogradskog Bloka 63.

Bojan Jovanović, Lukin otac, počeo je u znak protesta da izlazi na Brankov most, pored mesta nesreće, sa slikom stradalog sina u rukama. Nadajući se da će skrenuti pažnju javnosti na ubistvo sina i na nesposobnost policije da pronađe vozača koji je pregazio Luku, i koji je, ne zaustavivši se da mu pomogne, dodao gas i pobegao. I skrenuo je pažnju medija.

Luka sa članovima familije

Luka Jovanović je rođen 4. juna 1993. godine. Živeo je na Novom Beogradu s majkom, bakom i bratom Matejom (13). Završio je osnovnu školu „Jovan Sterija Popović”, a potom pekarski zanat. Voleo je da igra fudbal, košarku, tenis...

– Bio je emotivan, dobar. Voleo je svog mlađeg brata, bio mu je uzor, štitio ga je, naročito poslednjih godinu i po dana, otkako su ostali bez majke – kaže za „Politiku” Sanja Jovanović, maćeha tragično nastradalog Luke.

Veče uoči pogibije Luka je bio u klubu „Andergraund”, gde je s prijateljima proslavljao odlazak druga u Ameriku.

– Bio je s društvom u tom klubu. Kada su krenuli kući, oko pola četiri ujutru, primetili su da im je otpao šraf s točka „lade”, ali ništa nisu preduzeli. U toku vožnje, ispod Brankovog mosta, točak se otkačio. Tu su zaustavili auto. Taksista im je pomogao da nameste točak i nastavili su dalje. Čim su izašli na most, točak im je opet otpao. Ovog puta pomogao im je sugrađanin koji je zaustavio svoj auto. Malo su krenuli, ali točak je opet otpao, pa su rešili su da preguraju auto preko mosta. Za volanom „lade” bio je Marko, a auto su gurali Uroš, Maksim, Lazar i Luka, a onda se dogodilo to što se dogodilo – priča Sanja.

Lukina slika pored pehara koji je nedavno osvojio

– Luka mi je bio najbolji drug, prijatelj, brat. Bili smo bliski. Bio je pozitivan, vedrog duha, uvek nasmejan. Imali smo zajedničke planove za budućnost. Nesreća se dogodila 25. jula, na moj rođendan, i to me je dotuklo. Bio je kao član moje porodice, zvali smo ga naš Luka. Ne mogu da se pomirim s tim da ga više nema, kao da mi je neko uzeo pola duše – kaže Lukin drug Dimitrije Čičanov.

Bojan Jovanović, Lukin otac, kaže da je Luka bio ambiciozan momak. Imao je pekarski zanat u rukama i želja mu je bila da putuje svetom i radi na prekookeanskom brodu. Verovao je u Boga. Pričao je kako će preuzeti porodičnu slavu Svetog arhangela Mihaila i da će je jednog dana proslavljati sa svojom porodicom i prijateljima. Nosio je pravoslavni krst, često je išao u crkvu. Najbolja drugarica bila mu je Milena s Novog Beograda – kaže Bojan.

Od Lukine pogibije prošlo je više od tri nedelje. „Kantrimen” je postao simbol automobila ubice, vozač je nestao i potraga još traje.