Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рупел против компромиса на Космету

Рупел против компромиса на Космету
Агим Чеку на Бледу у друштву словеначких политичара

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 7. септембра – Неформални састанак министара спољних послова Европске уније који је данас одржан у Вијани ду Кастели у Португалији словеначки министар спољних послова Димитриј Рупел искористио је за разговор са амбасадором Волфгангом Ишингером, представником ЕУ у посредничкој тројци за преговоре између Београда и Приштине, саопштено је из Рупеловог кабинета. Како "Политика" сазнаје, Рупел је Ишингера посебно пропитивао о будућем статусу Косова, при чему је немачком колеги изнео словеначке погледе о досадашњем току преговора о коначном статусу Косова уз нагласак да "нам треба успешан закључак".

Ишингер је Рупелу гарантовао да у напорима да се дође до успешног закључења преговора "неће остати недотакнут ниједан камен", а Рупел је, како извештава агенција СТА, Ишингеру казао да подржава "наду тројке да дође до нових решења до 10. децембра", али да не верује да би резултат могао да буде битно другачији од садашњих предлога. Рупел је уз то одлучно одбацио могућност деобе Косова "као веома лоше решење", а током "дугог и детаљног разговора" уверавао је Ишингера да тројкино решење тешко да може да буде нешто ново, нити да оно може бити плод компромиса. Рупел је допустио могућност да ће косовско питање бити на дневном реду и после 10. децембра, јер ће "тројка поднети извештај генералном секретару УН средином децембра, а њему ће онда требати нешто времена да се одлучи; дакле ствари ће се дешавати у децембру, јануару, фебруару", значи у време када Словенија преузме вођење ЕУ. Осврнуо се и на "претње миру на Косову због продужавања статуса кво", рекавши да се "нада да ће наши косовски пријатељи остати стрпљиви као што су били у прошлости".

Рупела само брине да ли "наши српски пријатељи желе да наметну или да учествују у тражењу решења", а недавне српске потезе (поводом Пророковићевих изјава) окарактерисао је као пуштање "димних бомби".

Рупел је Ишингеру пренео познате словеначке ставове. Словенија инсистира на одвајању Косова од Србије, односно на плану Мартија Ахтисарија као једином прихватљивом за решење "косовског чвора", о чему је Ахтисари на Рупелов позив говорио окупљеним европским лидерима на вечери на Бледу 26. августа. Претходно је премијер Јанез Јанша у друштву своје пратиље Уршке Бачовник на Бледу посебно угостио Агима Чекуа, заједно са још неким одабраним званицама и брачним паром Рупел.

Како сазнаје наш лист, Рупел је код Ишингера данас инсистирао на ставу да је Косово европски проблем за који треба пронаћи "европско решење", заузевши се за "европско јединство у доношењу одлуке која мора да осигура трајан мир у региону западног Балкана". Шире објашњење Рупелове интервенције код Ишингера нуди Борут Гргич, Рупелов саветник за спољну политику. Да подсетимо, Гргич је уједно и лични саветник Агима Чекуа.

Саветник Гргич у изјавама тврди да је Србија у погледу Косова немоћна јер је НАТО већ присутан у региону па српске снаге не могу "да ушетају преко трупа Нато-а", при чему ни "окупација Косова од стране Србије не долази у обзир", пошто би то "спречила међународна заједница".

Словенија има велике, превасходно привредне интересе на Космету, где су бројна државна предузећа од 1999. кренула у куповину инфраструктуре и водећих фирми.

У комбинаторици овдашњих политичара, међутим, није кључан само економски фактор него и политички, јер су и власт и опозиција јединствени у ставу да устав бивше СФРЈ није омогућавао самоопредељење до отцепљења само народима словенских корена, већ је то предвиђао и нпр. за Косоваре (тако провладини медији називају Албанце с Косова) као и да растакање Југославије (за које је крива српска политика са Слободаном Милошевићем на челу) није завршено све док је Косово у саставу Србије. Стога Словенија заступа линију да ће трајан мир и стабилност на Балкану бити постигнути тек када Косово постане држава.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.