Стјепановић: Знао сам да ће ово бити моја трка

Од извештача „Журнала”

Берлин – Сјајна, невероватна, доминантна, савршена... Не знамо који епитет је прави да опише трку Велимира Стјепановића у финалу на 400 слободно у Берлину на Европском првенству.

У сваком случају 3:45,66 било је довољно да Србин рођен у Дубаију постане шампион Европе. Од почетка до краја био је то шоу сјајног пливача, који је јединог озбиљног ривала имао у штоперици. Државни и лични рекорд (3:48,25) пао је за скоро три секунде. Другопласирани Италијан Д`Ариго каснио је секунду и 25 стотинки, а бронзани Британац Лелиот скоро две секунде.

– Осећај је невероватан. Прва трка и одмах златна медаља. Прижељкивао сам је, али је нисам очекивао. Био сам страшно нервозан пре трке, чак сам и мало осуо. Једва сам чекао да све крене. Када сам ушао у воду знао сам да ће ово бити моја трка. Драго ми је да сам у оваквом стилу почео учешће у Берлину – говорио је у даху Стјепановић.

А почетак је био феноменалан. Првих 100 метара прошао је за 52,50, на других 200 метара пролаз је био 1:50,87.

– Када сам разговарао с тренером Крисом Тајдијем пре трке, рекао ми је да пливам онолико јако колико осећам да могу. Без тактизирања. Једноставно планирао сам да кренем брзо, добро можда не баш овако брзо, – насмејао се Стјепановић. – Можда сам мало пао у шестој и седмој „педесетици”, али сам сачувао довољно снаге за финиш. На крају је све испало сјајно.

Српски ас је све време имао више од два секунда предности у односу на ривале. Ипак на последњем окрету Италијан је спустио разлику испод секунда.

– Видео сам да се приближава. У финалу европског првенства нема опуштања. Додао сам у тих последњих 50 метара да бих отклонио сваку дилему о победнику.

Само 56 стотинки је недостајало Велимиру Стјепановићу да оборио рекорд шампионата, који још од 2008. држи Рус Приљуков.

– Ма, резултат је одличан, сјајан. Нема места никаквим примедбама и жаљењу кад се постане шампион континента.

У квалификацијама је у својој групи практично елиминисао Немца Бидермана и Француза Ањела, главне фаворите за најсјајније одличје.

– Било би лепо можда и да су они били у финалу. Сигурно би због публике било узбудљивије. Међутим, то што нису прошли њихов је проблем. Ја сам урадио што је до мене, – смејао се Стјепановић.

Пре доласка у Берлин истицао је да му је 400 слободно најслабија дисциплина. Сада се поставља питање шта тек може да се очекује на 200 слободно и 200 делфин.

– Ово је прва ствар због које сам дошао. Чека ме још, ако Бог да, шест трка. Злато је огроман успех, али ме неће задовољити. Сада сам још више мотивисан да дам све од себе у преостале две трке. Имам у глави времена која бих волео да испливам и урадићу све да дођем до њих.

Титула европског шампиона је само потврда његових речи да у сваку трку улази да би победио:

– Видело се то и у овој трци. Ко год да је био ту, мој циљ би био исти. Не желим да то звучи препотентно, самоуверено, јер нисам такав. Међутим, када скочим у води само желим да први дођем до циља. Зато сам почео да се бавим пливањем и тако ће бити док год се будем такмичио. Једноставно не знам другачије да размишљам.

Момак, који је требало да га води на допинг контролу, почео је да опомиње да је време да крене. Још један стисак руке, осмех и сликање са златном медаљом. Храбро срце српског пливања је на крову Европе. Тачно тамо где му је и место.

----------------------------------------------

Светски рекордер без финала

Колико су тешке квалификације на 400 метара слободно најбоље су осетили Немац Паул Бидерман, актуелни светски рекордер, и Француз Јаник Ањел, олимпијски шампион на 200 слободно. Два аса нису успела да се пласирају у финале. Бидерман је остао први испод црте с 3:50,42), а Ањел је био 11. с 3:50,81. Обојица су били у петој групи у којој је убедљиво славио Велимир Стјепановић. Колико је било Бидерманово разочарење види се и по томе што је после трке само прошао поред бројних немачких новинара, без жеље да било шта коментарише.

„Боже правде” у даху

У даху је Велимир Стјепановић отпевао химну „Боже правде”.

– Увек је предиван осећај. Певао сам и када сам постао првак Европе у малим базенима у Хернингу на 200 делфин. Овај успех је већи, јер право пливање је у великом базену.

Придружио се Чавићу

Златом на 400 слободно Велимир Стјепановић је постао други српски пливач, који је постао шампион Европе. Пре њега то је пошло за руком само Милораду Чавићу, који је био најбржи на 50 делфин у Ајндховену 2008. и на 100 делфин у Дебрецину 2012. године. То су уједно и једине медаље за Србију као самосталну државу на континенталним шампионатима од када је постала самостална 2006.

Дошао је да побеђује

Осмех се после злата појавио и на лицу Стјепановићевог тренера Криса Тајдија.

– Тачно зна како да плива и распореди снагу. Поносан сам и срећан, али смо за сада урадили само једну ствар. Идемо даље....

На питање шта је то даље, Тајди се насмејао.

– Видећете. Овде је дошао да побеђује. 

Недостајале стотинке

Берлин – Ивану Ленђеру је поново за неколико стотини измакло финале на великом такмичењу. Био је девети на 50 делфин са 23,68. Као последњи је ушао Белорус Цуркин са 23,60.

– Жао ми је, највише што би било добро да имам још једну трку уочи оне на 100 м. С друге стране презадовољан сам резултатом. Пре трке циљ је био само да идем испод 24 секунде. Ово је изнад мојих очекивања – рекао је Ленђер.

Пре Берлина је најбоље време постигао у Бањалуци (24,40). Сада га је поправио готово за секунд.

– Целу годину сам лоше пливао, али то смо тренер Дејан Пејиновић и ја урадили смишљено. Тешко је психички, међутим издржао сам све. Сада имам додатно самопоуздање. Трка на 100 делфин ми је главна. Радио сам за њу целе године. Као ни за ову не знам шта да очекујем, али надам се најбољем.

Осврнуо се Ленђер и на злато Стјепановића.

– Честитам му од срца. Од њега сам ово и очекивао. Тренирао сам с њим у Дубаију у априлу и тада сам видео да ради неке чудесне серије краулом. Једва чекам да опет тренирам с њим од септембра.

Чаба Силађи није ушао у полуфинале на 100 прсно на Европском првенству. У Берлину су га од места међу 16 најбољих делиле две стотинке. Штоперицу је зауставио на 1:01,75, а прошао је Норвежанин Свере Нес са 1:01,73. Рекордер Србије је одлично кренуо. После првих 50 метара је имао одличних 28,37. Држао је ритам до неких 10 метара до циља, а онда је потпуно пао. Другу „педесетицу” је прошао за 33,38, што је веома лоше.

После трке је био веома нерасположен:

– Стварно не знам шта да кажем. Лоше, веома лоше.

На констатацију да је првих 50 метара било брзо, само је слегнуо раменима.

– Не знам у чему је проблем.

Осталих четворо наших представника завршило је учешће у квалификацијама. Радован Сиљевски је у Берлин стигао са временом 23,70 на 50 делфин, што би му гарантовало пролаз међу 16 најбољих. Међутим, у прелиминарној рунди је пливао скромних 24,38, довољно за 27. место у конкуренцији 58 пливача. За пролаз у полуфинале требало је да се плива 24,04.

– Није ми легао улаз у циљ. Искрено очекивао сам полуфинале и много бољи резултат, – истакао је Сиљевски.

Државни рекордер на 100 леђно Петар Петровић стигао је до циља за 56,74. Био је 29. међу 42 такмичара. На 50 делфин Катарина Симоновић је ишла 28,81. Освојила је 37. место у конкуренцији 38. Андреа Басараба је 200 леђно савладала за 2:23,13 и заузела последње место.

Владимир Тодоровић