Слике Данице Јовановић први пут у Београду

Поводом стоте годишњице од трагичне смрти сликарке  Даница Јовановић (1886–1914) први пут ће у Београду бити отворена изложба састављена од стотинак њених радова. Отварање је заказано за сутра у осам часова по подне у Великој галерији Дома Војске Србије. Поставка је заједнички пројекат Спомен-збирке Павла Бељанског, Галерије Матицесрпске и Медија центра „Одбрана”, чији је аутор др Јасна Јованов, а кустоскиња Јасмина Јакшић Субић. Тако ће у наредних месец данабеоградској публици бити премијерно приказан опус једне од најзначајнијих српских сликарки с почетка 20. века, која је до 1961. била готово потпуно непозната културној јавности.

У јучерашњом сусрету са новинарима, Јасна Јованов је током ауторског вођења кроз изложбу говорила о личности и уметничкој заоставштини Данице Јовановић, а о рестаурацији њених слика недавно поклоњених Галерији Матице српске нешто више рекао је Данило Вуксановић, рестауратор. Амбијентална поставкаупотпуњена је предметима из Етнографског музеја у Београду и личним предметимауметнице.Пратећи програм обухватиће стручна тумачењапоставке, презентације и дечије радионице.

Од Јасне Јованов смо сазнали да је Даница Јовановић, рођена у Бешкој 4. јануара 1886. као пето дете у скромној сељачкој породици. Похађала је женско одељење Уметничко-занатске школе у Београду код Бете Вукановић, а школовање је наставила у Минхену, где је 1914. дипломирала на Женској сликарској академији. Школовала се захваљујући разумевању професора и директора Више девојачке школе у Новом Саду и Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња и патрона попут Дане и Олге Јовановић. У Минхену се укључила у рад српског патриотског удружења „Србадија”.

Сликала је мртву природу, портрет и фигуре у народним ношњама, као и неколико пејзажа, од којих три приказују мостове: мост код Љум куле, Везиров мост на Дриму и срушени Савски мост у Београду. Мостови који су били актуелни током Балканских ратова указују да је пратила развој ратних операција, али нема доказа да је непосредно учествовала у њима.

Ангажман Данице Јовановић у „Србадији” и боравак у Београду почетком Првог светског рата, када је и насликала срушениСавски мост, као и изјаве њених минхенских колега о израженој националној свести, упућују на разлоге због којих је Јовановићева већ у првим данима Првог светског рата побудила пажњу окупаторске полиције и војске. Била је једна од првих уметника који су постали жртве Првог светског рата 12. септембра 1914. године у Петроварадину, где је након преког суда стрељана са групом талаца из Бешке.

О изложби која нам први пут у престоници открива величанственост дела Данице Јовановић за „Политику” је нешто више рекла ауторка Јасна Јованов, иначе управница Спомен-збирке Павла Бељанског у Новом Саду:

– Циљ изложбе је да се сликарка Даница Јовановић смести у шири контекст њеног времена и места где се школовала и стасавала, као што су Нови Сад, Београд и Минхен и да се прикаже културна клима тих градова, ако и да се смести трагични крај Јовановићеве у контекст почетка Првог светског рата. Она је имала 28 година када је стрељана испод Петроварадинске тврђаве. До тада је читав њен опус настао. Поређења ради, да додамо да је Надежда Петровић отишла на школовање са својих  27 година. Један део слика Јовановићеве потиче из Матице српске, а већим делом су пред нама радови из породичне заоставштине, потом из Народног музеја, Историјског музеја Србије и доста дела из приватног власништва. Из Спомен-збирке Павла Бељанског приложена је једна слика. За дела Данице Јовановић је јавност први пут сазнала 1961. године када је Вера Ристић приређивала изложбу „Надежда Петровић и почеци српског модерног сликарства”, која је садржала између осталих слику „Глава Циганке” из Галерије Матице српске, једно од најзрелијих радова Данице Јовановић. На том остварењу виде се све карактеристике уметника који припада минхенској школи, експресионисте изузетног темперамента, велике одлучности.