Меркелова изненадила Путина

Откако је Владимир Путин 2012. поново преузео председничку функцију, канцеларка Ангела Меркел није се претерано трудила да прикрије забринутост због његовог ауторитарног стила, али је прагматски пажљиво следила велике привредне интересе Немачке на руском тржишту.

Позната по томе да се не залеће и да пажљиво слуша пре него што одлучи, канцеларка је месецима предводила дипломатске иницијативе за излазак из украјинске кризе и стоички трпела критике Вашингтона и Кијева да је проруски оријентисана, да себично брани користи Немачке не обазирући се на „Путинову претњу слободном свету”.

У најмање 30 телефонских разговора са шефом Кремља од избијања кризе, Меркелова је стрпљиво слушала демантије руске умешаности, слања војне помоћи сепаратистима и уверавања о спремности Кремља да обузда проруске побуњенике.

Анексија Крима озбиљно је начела канцеларкино поверење. Раскорак између реторике и развоја ситуације на терену тањио је покушаје Москве да игра на карту подела унутар ЕУ око санкција и на билатералне бизнис контакте. Обарање малезијског путничког авиона, шта год о њему мислили, истрошило је Путинове кредите. Немачка је, иако невољно, у јулу прихватила оштре казнене мере Русији.

Био је то удар који Путин није очекивао, али је шеф руске државе – тврдећи да добро познаје Немце још од времена када је у ДДР био агент КГБ-а – мада је морао да калкулише и са оваквим сценаријом: да претпостави да Меркелова није особа која ће допустити да је лажу. Данас у њеном окружењу тврде управо то: она сматра да је Путин лагао. „Путин је у праву да мисли да Берлин није спреман да војно интервенише у Украјини”, пише „Фајненшел тајмс”, „али он греши ако мисли да то значи не предузимати ништа.”

Меркелова, могуће je, жртвује један одсто немачког раста (што је процењена цена економског заоштравања, губитка инвестиција и извозног тржишта) зарад очувања европског јединства. Москва је у неупоредиво тежој ситуацији него што је била. Руска привреда доспела је на нулти раст, а упадање у рецесију до краја 2014. је извесно. Више од 75 милијарди долара страних инвестиција повукло се од почетка године.

После лидерства током финансијске кризе еврозоне, Немачка преузима водећу улогу у европској спољној политици. Свакако обазриво, јер Меркелова је свесна да су Немци масовно против лидерства своје земље у решавању међународних криза, а чак 60 одсто подржава политику неистицања.

Меркелова је ипак дала упутства. Они који желе јединствену Европу, без обзира да ли су у ЕУ или не, морају пажљиво да анализирају потезе немачке канцеларке која јасно даје до знања, не први пут, да нема те цене коју неће платити за опстанак и ширење континенталне стабилности и интеграције.

Они који не испуне обећања дата Меркеловој – лоше пролазе. Владимир Путин је могао да пита Бориса Тадића.