Распуштен пољски Сејм

Специјално за "Политику"
Варшава, 8. септембра – "Састали смо се данас и овде да бисмо примили капитулацију премијера Јарослава Качињског." Тим речима започео је своје иступање синоћ, пред гласање Сејма (доњег дома пољског парламента) о свом распуштању, посланик, лидер опозиционе странке, либералне Грађанске платформе (ПО) Доналд Туск.

За распуштање се, после жустре и свађалачке дебате, како неко рече, типично пољске, изјаснило много више посланика од потребне двотрећинске већине – 377 је било за, 54 против и 20 уздржаних. Тиме је отворен пут за превремене изборе који ће вероватно, како је већ најављивано, председник републике, брат близанац премијера, Лех Качињски, расписати за 21. октобар. Последњи редовни парламентарни избори одржани су септембра 2005.

Неколико пута је опозиција тражила да се распишу ванредни избори због честих криза владе, потресане аферама и неслогама у коалицији хришћанско-конзервативне странке Право и Правда (ПиС) браће Качињски с двема мањим екстремним странкама – популистичком Самоодбраном Анджеја Лепера и ултракатоличком Лигом пољских породица (ЛПР). Премијер је одбијао све те захтеве, све док на крају није "пукла тиква" са Лепером кога је због корупционашке афере сменио из владе из које је потом иступила и његова странка, потом и Гјертих са својом ЛПР. Јарослав Качињски није желео ни да покуша да влада мањинским кабинетом па су онда распуштање Сејма и превремени избори постали неизбежни.

Да би се образ спасавао и да би се влада у очима бирача представила као вредна и продуктивна, кабинет је на јучерашњу седницу, за коју се знало да је последња (најављено је да ће и ПиС гласати за распуштање) изашао с предлогом чак 128 закона! Неки од њих су, истина, били важни и хитни, али већина је била у функцији предизборне кампање која је фактички почела са овом седницом. У том истом циљу је јуче на предлог шефа државе опозвано неколико министара, како би се спречило да се гласа о поверењу целој влади што је опозиција припремала.

Према јуче објављеној, последњој анкети јавног мњења, највише шансе за поједу на изборима има ПиС браће Качињски (32 одсто преференција), затим либерална ПО – 29 одсто. У Сејм би ушла још коалиција левог центра ЛиД (Левица и Демократија) с 10 одсто гласова и евентуално Самоодбрана са пет одсто (на самом цензусу). Пред изборе 2005. доста се говорило о могућој десној коалицији ПиС и ПО, која би имала убедљиву већину, али се о томе после избора није постигао договор. После свега што се догађало, чини се да је направљен још дубљи јаз и да сада још мање има шансе за њихову коалицију. Прогнозе изборних резултата су, међутим, овде веома незахвалне, јер је пољско бирачко тело познато по својим наглим и противсмерним променама политичког расположења. А ни политичари нису много постојанији....