Raspušten poljski Sejm

Specijalno za "Politiku"
Varšava, 8. septembra – "Sastali smo se danas i ovde da bismo primili kapitulaciju premijera Jaroslava Kačinjskog." Tim rečima započeo je svoje istupanje sinoć, pred glasanje Sejma (donjeg doma poljskog parlamenta) o svom raspuštanju, poslanik, lider opozicione stranke, liberalne Građanske platforme (PO) Donald Tusk.

Za raspuštanje se, posle žustre i svađalačke debate, kako neko reče, tipično poljske, izjasnilo mnogo više poslanika od potrebne dvotrećinske većine – 377 je bilo za, 54 protiv i 20 uzdržanih. Time je otvoren put za prevremene izbore koji će verovatno, kako je već najavljivano, predsednik republike, brat blizanac premijera, Leh Kačinjski, raspisati za 21. oktobar. Poslednji redovni parlamentarni izbori održani su septembra 2005.

Nekoliko puta je opozicija tražila da se raspišu vanredni izbori zbog čestih kriza vlade, potresane aferama i neslogama u koaliciji hrišćansko-konzervativne stranke Pravo i Pravda (PiS) braće Kačinjski s dvema manjim ekstremnim strankama – populističkom Samoodbranom Andžeja Lepera i ultrakatoličkom Ligom poljskih porodica (LPR). Premijer je odbijao sve te zahteve, sve dok na kraju nije "pukla tikva" sa Leperom koga je zbog korupcionaške afere smenio iz vlade iz koje je potom istupila i njegova stranka, potom i Gjertih sa svojom LPR. Jaroslav Kačinjski nije želeo ni da pokuša da vlada manjinskim kabinetom pa su onda raspuštanje Sejma i prevremeni izbori postali neizbežni.

Da bi se obraz spasavao i da bi se vlada u očima birača predstavila kao vredna i produktivna, kabinet je na jučerašnju sednicu, za koju se znalo da je poslednja (najavljeno je da će i PiS glasati za raspuštanje) izašao s predlogom čak 128 zakona! Neki od njih su, istina, bili važni i hitni, ali većina je bila u funkciji predizborne kampanje koja je faktički počela sa ovom sednicom. U tom istom cilju je juče na predlog šefa države opozvano nekoliko ministara, kako bi se sprečilo da se glasa o poverenju celoj vladi što je opozicija pripremala.

Prema juče objavljenoj, poslednjoj anketi javnog mnjenja, najviše šanse za pojedu na izborima ima PiS braće Kačinjski (32 odsto preferencija), zatim liberalna PO – 29 odsto. U Sejm bi ušla još koalicija levog centra LiD (Levica i Demokratija) s 10 odsto glasova i eventualno Samoodbrana sa pet odsto (na samom cenzusu). Pred izbore 2005. dosta se govorilo o mogućoj desnoj koaliciji PiS i PO, koja bi imala ubedljivu većinu, ali se o tome posle izbora nije postigao dogovor. Posle svega što se događalo, čini se da je napravljen još dublji jaz i da sada još manje ima šanse za njihovu koaliciju. Prognoze izbornih rezultata su, međutim, ovde veoma nezahvalne, jer je poljsko biračko telo poznato po svojim naglim i protivsmernim promenama političkog raspoloženja. A ni političari nisu mnogo postojaniji....