Ко ће да сагради већу џамију

Нови Пазар – „Наш сан  је да саградимо велику џамију у Новом Пазару, која ће моћи да прими неколико хиљада људи и која ће бити печат исламског идентитета града”, рекао је муфтија санџачки Муамер Зукорлић једној кувајтској телевизији , а пренели локални медији под муфтијином контролом.

Идеја да се у Новом Пазару сагради највећа џамија у Европи није нова. Обнародована је као дугорочни план Исламске заједнице у Србији још 2007. године. Наиме, тадашње локалне власти биле су спремне да у кругу овдашњег здравственог центра започну изградњу медицинске школе. Дошли радници и механизација, али и присталице, муфтије Зукорлића, тада председника Мешихата Исламске заједнице у Србији, који су тврдили да је парцела на којој је планирана изградња школе у ствари вакуфска имовина, те да ту треба да се гради џамија. Медицинска школа је „померена” на суседну парцелу, а плац где је Исламска заједница планирала највећу џамију на Старом континенту, још је ливада и још није враћена овој верској заједници.

За сада европски рекордер у висини минарета је џамија у тутинском селу Делимеђе. Два минарета на овој џамији висока су по 77 метара, и саграђени су 2009. године, углавном уз помоћ прилога верника пореклом са Пештери, који раде у земљама Западне Европе. Ова богомоља део је незавршеног исламског центра у селу које има нашто више од 400 становника и познато је по традиционалном вашару и коњичким тркама. Новцем муслиманских верника пореклом са ових простора прошле године започета је у Дугој Пољани код Сјенице изградња исламског центра са џамијом која ће имати још виша минарета. „Капија Пештери” како је названа џамија у Дугој Пољани имаће, према пројекту, 15 купола и шест минарета, четири висока по 45 метара, а два са по 90 метара.

Џамија у Делимеђу 

Да се упише у градитеље значајних здања има намеру и председник Бошњачког националног већа Есад Џуџо (доскорашњи Џуџевић). Он каже да је дугорочни план тог већа настојање да се обнови џамија оснивача Новог Пазара Иса-бега Исхаковића у центру града. Џамија је постојала на обали Рашке, поред данашњег хотела „Врбак”. Порушена је, тврди се због дотрајалости, 1936. године, а на њеним темељима саграђена је 1938. године зграда исламских установа. После рата је национализована, па се и сада око власништва над том зградом споре Мешихат Исламске заједнице и локални бизнисмени. Џуџо тврди да за обнову џамије турског војсковође има обећања турске развојне агенције ТИКА, која је вољна да са 10.000 евра помогне израду пројекта, али и обећање потенцијалног турског премијера, актуелног шефа дипломатије те земље Ахмета Давутоглуа да Турска издашније помогне обнову трагова своје владавине на овом простору.

Оно што би могло да спотиче ове градитељске науме у Новом Пазару је чињеница да земљиште на коме Зукорлић планира изградњу највеће џамије у Европи, још слови за државно, а зграду коју би, по Џуџовом мишљењу требало порушити да би се на темељима градила Иса-бегова џамија, Зукорлићев санџачки мешихат сматра светињом. Поред тога, џамија са пратећим објектима би мало „зашла” у градско земљиште, а градске власти још ништа нико о томе није питао.

На порталима, који су пренели вести о намераваним новим рекордима у димензијама планираних џамија могу се прочитати и поруке вођама да би било боље да сањају да отворе неку фабрику, јер Нови Пазар већ има четрдесетак џамија.