Слобода за Фолија коштала 100 милиона долара

Одсецајући главу новинару Џејмсу Фолију његов егзекутор, за сада непознати џихадиста са британским акцентом, поручује да је то казна због америчких ваздушних напада на положаје Исламске државе у Ираку. Догађаји који су уследили показују да су екстремисти донедавно имали сасвим другачије захтеве од Американаца – откупнина од 100 милиона долара и Фоли би био ослобођен. По принципу да нема преговора са терористима ова понуда је одбијена, а Вашингтон се суочио са замеркама да није учињено довољно на спасавању отетог новинара. На том таласу Бела кућа је саопштила да је почетком лета спроведена тајна операција у Сирији чији је циљ био спасавање Џејмса Фолија и осталих америчких талаца, што је целу причу додатно закомпликовало.

Дебату за и против плаћања откупнине распламсава и спознаја да џихадисти Исламске државе држе најмање још једног америчког новинара – Стивена Сотлофа, репортера магазина „Тајм” – који се такође појавио на снимку Фолијевог погубљења.

Међу западним савезницима нема јединственог става о давању новца терористима. Са једне стране САД и Велика Британија формирају блок који се залаже за пресецање сваког облика дотока новца у правцу џихадиста, док неке европске земље рутински исплаћују милионске износе на име откупнине за своје држављане. Киднаповање Европљана је тако у последњих пет година постало главни извор прихода Ал Каиде и њених сарадника, а у том периоду им је зарад откупнина исплаћено најмање 125 милиона долара. Само ове године преко посредника је избројан новац за ослобађање четворице француских и тројице шпанских држављана које су отели блискоисточни џихадисти.

Неусаглашено деловање је отворило простор за терористичку манипулацију и на неки начин Џејмса Фолија стајало живота, оцењује коментатор Ројтерса Дејвид Род, и сам некадашња жртва киднаповања од Талибана.

„Питање плаћања откупнине и отмице странаца мора да изађе из сенке и да се о томе јавно дебатује, а амерички и европски политичари би требало да буду присиљени да одговарају за своје акције”, пише Род.

Додатну забуну о природи односа америчке администрације према терористима уноси недавни случај редова Боуа Бердала због чијег ослобађања је из затвора у Гвантанаму пуштено пет талибанских виђенијих чланова, што неки коментатори виде као једну врсту откупнине.

Случај погубљења Џејмса Фолија пред камерама довео је до обелодањивања тајне акције елитних америчких одреда у Сирији у којој су под окриљем ноћи учествовале здружене ваздушне и копнене снаге.

„Екстремисти Исламске државе нису знале против кога се боре те ноћи, а мислимо да ни Сирија није имала такву информацију”, рекао је портпарол Пентагона Џон Кирби.

Ово је уједно и прва званична потврда о америчком војном деловању у ратом захваћеној Сирији, али је Пентагон ипак одбио да наведе конкретан локалитет извођења акција.

У операцији која се на крају показала као неуспешна, јер је погрешно процењено да се ту налазе таоци, било је укључено на десетине специјалаца на терену, док су их из ваздуха покривали хеликоптери типа „блек хок” и дронови – „најбоље од америчке војске” како је рекао Кирби.

Остало је међутим непознато колико су талаца елитни одреди покушали да спасу, али страхује се да би последице обелодањивања тајне операције могле да се сруче на Стивена Сотлофа, за сада преживелог новинара у заточеништву џихадиста.

Подсећање на Данијела Перла

Одрубљивање главе Џејмсу Фолију пред камером подсећа на идентичну судбину која је задесила новинара „Волстрит џорнала” Данијела Перла у Пакистану 2002. И он је убијен пред камерама само што је егзекутор била Ал Каида, а не Исламска држава која ће је по свирепости претећи.

Данијел Перл је 1999. писао и о дешавањима на Косову и са колегом из „Волстрит џорнала” Робертом Блоком допринео раскринкавању косовског активисте Халита Беранија који је страним медијима и међународним организацијама давао нетачне информације о српским злочинима.