Ердоган изабрао наследника

Истанбул – У Анкари се не очекују промене у унутрашњој и спољној политици земље иако ће Турска ускоро добити новог премијера и владу. И после одласка Тајипа Ердогана – Ердоган, истиче се у првим коментарима након одлуке да се за председника владајуће Партије правде и развоја (АКП), а самим тим и премијера, кандидује министар спољних послова Ахмет Давутоглу.

Такав расплет се могао очекивати пошто је Давутоглу био „десна рука” Ердогана, који идуће седмице преузима функцију шефа државе и, према слову устава, убудуће ће морати да се понаша као надстраначка личност. Због одласка из партије он очевидно жели да у први план истури себи лојалне кадрове како би могао да уведе уставне промене и уведе председнички систем уместо парламентарног. Ердоган је на тренутак устукнуо да би се вратио на широка врата.

Ердоган је у образложењу свог предлога истакао да је „брат Давутоглу” доследан борац против „паралелних структура” које покушавају да разбију јединство Турске. Реч је о грађанском покрету Хизмет верског проповедника Фетулаха Гулена, кога оптужује да покушава да угрози стабилност земље. Приоритети у раду нове владе биће и решавање курдског проблема и доношење новог устава, објаснио је одлазећи премијер. „Као председник државе, бићу уз Давутоглуа”, нагласио је он.

„Ми ћемо наставити истим путем у будућност, очуваћемо јединство партије”, обећао је Давутоглу. Предлог да он буде првак странке и премијер треба још да потврди ванредни конгрес АКП, што ће бити пука формалност.

Успон Давутоглуа се могао очекивати. „Не могу да се сетим када су Ердоган и Давутоглу имали различите ставове о неком политичком питању. Њихове визије Турске су веома сличне”, објашњава Галип Далај, политички истраживач невладине организације СЕТА у Анкари.

Давутоглу је, као и његов „политички отац” Ердоган, познат по националистичкој и конзервативној реторици. За његово име се везује оживљање снова о великом повратку Турске на просторе Османског царства, што он демантује.

Давутоглу нема дубље корене у АКП. Он припада млађој генерацији челника, мада је већ у годинама (55). Као познати професор међународног права, прво је у кабинету премијера био саветник за спољнополитичка питања, да би 2009. године постао шеф дипломатије.

Давутоглу је, чим је засео у министарску фотељу, лансирао политику „нула проблема са суседима”, међу којима у Анкари виде и околне земље са којима се Турска не граничи. Она се, међутим, убрзо изродила у своју супротност: нула пријатеља у региону. У Египту, Сирији, Ираку и Израелу агресивно понашање Анкаре доживљавају као мешање у њихова унутрашња питања, као оживљавање неоосманизма.

„Турска никада није била толико изолована у региону као што је сада случај”, тврде у водећој опозиционој Републиканској народној партији.

Најновији развој могао би да означи почетак краја каријере досадашњег председника Абдулаха Гула, једног од оснивача владајуће партије. Он се очевидно није уклопио у Ердоганове планове о „новој Турској”, у којој ће председник, што ће рећи он, у својим рукама држати све дизгине власти.        

Ердоган и Гул су били блиски сарадници, могло би се рећи и пријатељи, и једно време се веровало да ће они само заменити фотеље. Али још једном се потврдило да у политици нема љубави. Како је Ердоган јачао позиције, у њиховим односима су почеле да се јављају пукотине. Одмерени Гул се није слагао са неким радикалним потезима владе, а дигао је глас и против промене устава.

„Природно је да се вратим у партију чији сам оснивач”, најавио је Гул. Те његове речи млађи кадрови у АКП дочекали су оптужбама да жели да подрије јединство странке. Суздржани Гул признаје да одлази „разочаран”, али засад не открива даље планове. Једино је потврдио да ће се преселити у Истанбул.