Загајевском Европска награда за поезију „Петру Крду”

Вршац – У свечаној дворани ГрадскекућеуВршцу, уприсуствуугледнихзваница, љубитељаписанеречи, јучеје пољскомпесникуАдамуЗагајевском (1945), урученапрестижнаЕвропсканаградазапоезију КњижевнеопштинеВршац, којаодовегодиненосииме преминулогпесника, новинара ПетруКрдуа, уредникаКОВ-а, идејногтворцаиутемељивачаовогпризнања (1986. године). Награду,поодлуцижирија: ДрашкоРеђеп, главниуредникКОВ-а, АнаБландиана(Румунија) иВјачеслав Купријанов (Русија), добитнику је уручила дрАнаКрду, настављачмисионарске улоге свогасупруга. ЗанимљивоједајеЗагајевскитрећипољскипесниковенчановомнаградом.

„Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац, која је пронела име КОВ-а и Вршца широм света, један је од посведочених подвига и проницљивости њеног дугогодишњег председника Петру Крдуа. Захваљујући њој у Вршац су дошли највећи песници са свих меридијана (18 песника из 14 земаља), доприносећи, како је Миклош Хубај рекао „да песничка осовина света пролази кроз Вршац”.

Како време пролази, име Крдуа се све чешће помиње.

Поред др Ређепа, који је бираним речима говорио и о Крдуу, и о овогодишњем лауреату и његовом стваралаштву, присутнима су прочитана писма Ане Бландиане, која је Крдуа назвала „небеским телом које окупља око себе”, а Вршац правим књижевним градом, и Вјачеслава Купријанова (сам је са пољског на руски језик превео више песама Адама Загајевског, и подсетио Вршчане на дан када су „моји стихови летели са неба, из авиона изнад града сејани су песнички леци”.

Као што обичај налаже, у библиотеци „Европска награда за поезију „Петру Крду”, објављена је добитникова збирка „Vita contemplativa“, упреводу ПетраВујичићаиБисеркеРајчић, која је јуче присуствовала уручењу признања. Ценар Вршца је био украшен на посебан начин. На лампионима усред града, лепршали су песнички леци, указујући на посебан културни догађај у „песничкој престоници”.

Досадашњи добитни Европске награде за поезију: Хусто Хорхе Падрон (Шпанија), Вјачеслав Купријанов (Русија), Јулијан Корнхаузер (Пољска), Штефан Аугустин Дојнаш (Румунија), Томас Транстремер (Шведска), Чарлс Симић (САД), Тито Патрикије (Грчка), Миодраг Павловић (Србија), Роберто Мусапи (Италија), Еуженио де Андраде (Португалија), Рајнер Кунце (Немачка), Тадеуш Ружевич (Пољска), Паво Хавико (Финска), Пол Малдун (Ирска/САД), Ана Бландијана (Румунија), Весна Парун (Хрватска), Петру Крду (Србија).