Ебола коси по западној Африци

„Немојте овде вршити нужду” – натпис је на улазу у болницу „Први консултанти” у Лагосу, затворену после смрти Патрика Сојера, Американца који је вирус смртоносне еболе пренео 20. јула из Либерије у Нигерију, најмногољуднију земљу Африке (170 милиона становника). Смрт Патрика Сојера у Лагосу – пет дана након што је колабирао на аеродрому „Муртала Мухамед” – изазвала је страх међународне заједнице од могућности ширења еболе изван граница западне Африке.

„Лагос је огроман град са двадесет једним милионом становника, без водовода и канализације. Таква урбана средина са међународном танкерском луком и највећим аеродромом у западној Африци погодно је окружење за напредовање заразе”, упозорио је нигеријски епидемиолог Чикве Ихеквеазу.

Да Сојер није стигао у Лагос, ко зна када би међународна заједница посветила већу пажњу епидемији која је у Гвинеји, Либерији и Сијера Леонеу од прошлог децембра до данас одела преко 1.350 живота, док је број заражених премашио 2.340.

Двогодишњи дечак заражен еболом децембра 2013. у пограничној забити на реци Мано у Гвинеји сматра се данас „нултим случајем” епидемије. Како је злосрећно дете зарадило вирус који се до јуче спорадично јављао у екваторијалним прашумама ДР Конга, Уганде и данашњег Јужног Судана – остаје мистерија.

Како се епидемија проширила до либеријске престонице Монровије, Лагоса и Фритауна, главног града Сијера Леонеа, поприлично је јасно.

Државне администрације те три сиромашне западноафричке земље (са издашним страним инвестицијама на налазиштима дијаманата, шумске грађе, гвожђа, боксита и других тражених руда) нису, наиме, месецима придавале велику пажњу епидемији у провинцијама Нзерекоре, Лофа и Калијахун, где је ебола у Гвинеји, Либерији и Сијера Леонеу прво регистрована. Комитет за здравство парламента Либерије тек прошле седмице поднео је први извештај о ширењу еболе у земљи.

Упркос раним апелима „Лекара без граница” из еболом угрожених подручја да епидемија измиче контроли, Светска здравствена организација је дуго била оптимиста.

„Епидемија еболе биће обуздана до 22. маја”, објавила је СЗО 18. маја из седишта у Женеви.

Данас је потпуно јасно колико је та процена била погрешна.

Због (могућег даљег) ширења еболе, Нигерија и Либерија већ су завеле ванредно стање.

Из истих разлога Камерун и Чад затворили су границе према Нигерији, док је Гвинеја Бисао обуставила контакте са Гвинејом. У Либерији (земљи са највећим бројем оболелих и умрлих) заведен је и полицијски час, док је армија изведена на улице Монровије. Многобројне стране авио и бродске компаније у међувремену су увелико обуставиле саобраћај према западној Африци. Јужноафричка Република, Замбија, Кенија... забраниле су улазак у земљу свим странцима који стижу из угроженог региона. Након смрти лица зараженог еболом у Џеди, Саудијска Арабија је прекинула издавање виза ходочасницима из западне Африке за хаџилук почетком октобра. Западне метрополе повукле су део дипломатског особља, бродарске компаније су морнарима скратиле допуст на копну широм Нигерије, у којој је иначе прошле седмице отпуштено 16.000 лекара зато што су усред страховања од еболе – одбили да прекину национални штрајк.

У епицентру епидемије, посебно у Либерији, ситуација је катастрофална, оцењују „Лекари без граница”.

Мртвачнице у Монровији не стижу да спале све новопристигле лешеве оболелих од еболе (умире око 50 људи дневно). Да избегну загушење испред крематоријума, добровољци – без довољно хигијенске и санитетске опреме – носе тела умрлих по граду и допремају их следећег јутра до мртвачнице. Ебола се иначе преноси директним контактом са телесним течностима (крвљу, остацима повраћања...) оболелих.

Свих пет државних болница у Монровији обуставиле су пријем пацијената, не само оболелих од еболе већ чак и породиља.

Глад, паника и сујеверје увелико се шире земљама захваћеним заразом. „Немојте бежати, останите са нама да се боримо”, групи странаца који су напуштали Сијера Леоне поручио је ових председник те државе Ернест Баи Корома.

Када ће у угрожени регион стићи страна медицинска и техничка помоћ неопходна да би се обуздала епидемија еболе, још није извесно.

„Епидемија еболе вероватно још није достигла врхунац”, истиче Тим О’Демпси, предавач на катедри за тропску медицину у Ливерпулу.

„Забрињавајуће је то што је ебола стигла у град величине Лагоса”, оценио је недавно Томас Фрајден, директор Центра за контролу и превенцију болести САД пред комитетом Представничког дома америчког Конгреса.

Уз велику медицинску и техничку помоћ међународне заједнице, које засад нема у угроженим областима, биће потребно још најмање шест месеци да се обузда текућа епидемија еболе, упозорила је  ове седмице Џоана Лину, шеф међународних операција „Лекара без граница”.