Вилијамсон: Мало доказа за „жуту кућу”

Облак сумње због злочина на Косову биће развејан тек после окончања судског поступка, изјавио је специјални истражитељ Џон Клинт Вилијамсон.

Он је с дописником Танјуга разговарао последњег дана свог мандата на функцији шефа специјалног Еулексовог истражног тима, који је више од три године истраживао оптужбе из извештаја Дика Мартија о злочинима против цивила после окончања оружаних сукоба на Косову.

Специјални тужилац је крајем прошлог месеца на конференцији за медије у Бриселу обавестио јавност о резултатима истраге и навео да је нађено довољно доказа да се подигну оптужнице против низа бивших команданата Ослободилачке војске Косова због етничког чишћења и систематског терора над Србима, Ромима и другим мањинама током 1999. и 2000. године. Имена оптужених, међутим, неће бити објављена до оснивања специјалног суда који ће, мада формално у оквиру косовског правосуђа, бити састављен од међународних судија и налазиће се ван територије Косова, највероватније у Холандији.

„Радови на формирању суда су увелико у току и убеђен сам да ће бити завршени почетком следеће године”, каже Вилијамсон, подсећајући да је косовска скупштина двотрећинском већином изгласала формирање суда и да се ЕУ чврсто обавезала да ће овај посао довести до краја.

Када је реч о најконтроверзнијем делу Мартијевог извештаја, који се односи на вађење органа киднапованих цивила у „жутој кући” у Албанији, Вилијамсон остаје при ставу да је лично уверен да је таквих случајева било, али да недостају докази који би се одржали на суду.

„Радили смо непристрасно, објективно и без унапред задатог циља да неког оптужимо или не оптужимо за нешто”, каже специјални тужилац и подсећа да је његов тим састављен од људи из преко 20 земаља, тако да би било какав покушај манипулације брзо изашао на видело.

„У Приштини су били разочарани што оптужбе о трговини органима нисмо у потпуности одбацили, а у Београду што нисмо доказали да се радило о масовној појави”, наводи Вилијамсон и додаје да и то сведочи о непристрасности истраге. „Не знам одакле се створио утисак да је било мноштво случајева вађења органа, када и Дик Марти у свом извештају тврди да их је било само неколицина”, каже он.

Упитан зашто у време када је ОВК киднаповала и убијала Србе, Роме и „нелојалне” Албанце широм Косова међународна заједница, упркос бројном присуству НАТО-а, Унмика и истражитеља Хашког трибунала није учинила готово ништа да се злочини спрече или бар истраже, Вилијамсон одговара да је реч о стицају околности.

„Када је реч о Трибуналу, он није имао мандат да истражује злочине који су се десили после јуна 1999”, објашњава Вилијамсон, који је и сам радио у Хашком трибуналу од 1996. до 2001, као истражитељ у предмету Слободана Милошевића.

Он додаје да је НАТО ушао на Косово с примарним задатком да спречи поновно избијање сукоба између ОВК и оружаних снага Србије, па стога није био спреман да се стави у заштиту мањина, док је Унмик био хендикепиран лошим односима с Београдом, где је у време док су злочини вршени Милошевић још био на власти.

„У то време није било могуће послати истражитеље у Србију да разговарају с преживелим сведоцима”, наводи он и додаје да је током своје истраге имао врло добру сарадњу са српским властима и специјалним тужиоцем београдског суда за ратне злочине Владимиром Вукчевићем. „Сви су поштовали нашу независност и није било покушаја да нам се нешто наметне”, каже он.

Иако Вилијамсон више неће радити као шеф специјалног тима, његова екипа истражитеља, на челу с вршиоцем дужности Кваи Хон Ипом, наставиће да прикупља доказе до формирања суда.

Танјуг