Vilijamson: Malo dokaza za „žutu kuću”

Oblak sumnje zbog zločina na Kosovu biće razvejan tek posle okončanja sudskog postupka, izjavio je specijalni istražitelj Džon Klint Vilijamson.

On je s dopisnikom Tanjuga razgovarao poslednjeg dana svog mandata na funkciji šefa specijalnog Euleksovog istražnog tima, koji je više od tri godine istraživao optužbe iz izveštaja Dika Martija o zločinima protiv civila posle okončanja oružanih sukoba na Kosovu.

Specijalni tužilac je krajem prošlog meseca na konferenciji za medije u Briselu obavestio javnost o rezultatima istrage i naveo da je nađeno dovoljno dokaza da se podignu optužnice protiv niza bivših komandanata Oslobodilačke vojske Kosova zbog etničkog čišćenja i sistematskog terora nad Srbima, Romima i drugim manjinama tokom 1999. i 2000. godine. Imena optuženih, međutim, neće biti objavljena do osnivanja specijalnog suda koji će, mada formalno u okviru kosovskog pravosuđa, biti sastavljen od međunarodnih sudija i nalaziće se van teritorije Kosova, najverovatnije u Holandiji.

„Radovi na formiranju suda su uveliko u toku i ubeđen sam da će biti završeni početkom sledeće godine”, kaže Vilijamson, podsećajući da je kosovska skupština dvotrećinskom većinom izglasala formiranje suda i da se EU čvrsto obavezala da će ovaj posao dovesti do kraja.

Kada je reč o najkontroverznijem delu Martijevog izveštaja, koji se odnosi na vađenje organa kidnapovanih civila u „žutoj kući” u Albaniji, Vilijamson ostaje pri stavu da je lično uveren da je takvih slučajeva bilo, ali da nedostaju dokazi koji bi se održali na sudu.

„Radili smo nepristrasno, objektivno i bez unapred zadatog cilja da nekog optužimo ili ne optužimo za nešto”, kaže specijalni tužilac i podseća da je njegov tim sastavljen od ljudi iz preko 20 zemalja, tako da bi bilo kakav pokušaj manipulacije brzo izašao na videlo.

„U Prištini su bili razočarani što optužbe o trgovini organima nismo u potpunosti odbacili, a u Beogradu što nismo dokazali da se radilo o masovnoj pojavi”, navodi Vilijamson i dodaje da i to svedoči o nepristrasnosti istrage. „Ne znam odakle se stvorio utisak da je bilo mnoštvo slučajeva vađenja organa, kada i Dik Marti u svom izveštaju tvrdi da ih je bilo samo nekolicina”, kaže on.

Upitan zašto u vreme kada je OVK kidnapovala i ubijala Srbe, Rome i „nelojalne” Albance širom Kosova međunarodna zajednica, uprkos brojnom prisustvu NATO-a, Unmika i istražitelja Haškog tribunala nije učinila gotovo ništa da se zločini spreče ili bar istraže, Vilijamson odgovara da je reč o sticaju okolnosti.

„Kada je reč o Tribunalu, on nije imao mandat da istražuje zločine koji su se desili posle juna 1999”, objašnjava Vilijamson, koji je i sam radio u Haškom tribunalu od 1996. do 2001, kao istražitelj u predmetu Slobodana Miloševića.

On dodaje da je NATO ušao na Kosovo s primarnim zadatkom da spreči ponovno izbijanje sukoba između OVK i oružanih snaga Srbije, pa stoga nije bio spreman da se stavi u zaštitu manjina, dok je Unmik bio hendikepiran lošim odnosima s Beogradom, gde je u vreme dok su zločini vršeni Milošević još bio na vlasti.

„U to vreme nije bilo moguće poslati istražitelje u Srbiju da razgovaraju s preživelim svedocima”, navodi on i dodaje da je tokom svoje istrage imao vrlo dobru saradnju sa srpskim vlastima i specijalnim tužiocem beogradskog suda za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem. „Svi su poštovali našu nezavisnost i nije bilo pokušaja da nam se nešto nametne”, kaže on.

Iako Vilijamson više neće raditi kao šef specijalnog tima, njegova ekipa istražitelja, na čelu s vršiocem dužnosti Kvai Hon Ipom, nastaviće da prikuplja dokaze do formiranja suda.

Tanjug