Директорка укорила патолога због изјава „Политици”

Шабац – Извештај трочлане лекарске комисије у шабачкој Општој болници, која је имала задатак да расветли под којим је околностима пацијент са психијатрије Милутин Лукић умро 14. августа у болничкој соби и да утврди нечију одговорност за очигледан пропуст, мало кога је изненадио. Лекари су бранили једни друге и закључили да су колеге на психијатрији урадиле оно што је требало и да је у читавој причи једини кривац пацијент Ј. Ђ., који се сумњичи да је починио убиство, јер је покојном Лукићу сломио девет ребара.

Директорка Опште болнице Зора Николић сматра да ни она ни њене колеге нису одговорни. На састанку са начелницима одељења није се запитала шта је радила докторка Весна Вуковић током дежурства, ко је и како лечио преминулог Милутина Лукића и осумњиченог за убиство Ј. Ђ. Уместо тога, др Зора Николић је укорила патолога Милана Симића који је рекао новинару „Политике” о каквим повредама је реч.

Ипак, сви лекари у шабачкој болници не мисле да је заташкавање прави начин да се изађе на крај са пропустима.

– Нека сваки од нас постави питање како би се понашао да је неко од нас на овакав начин изгубио брата, рођака или било кога. То колеге понекад забораве – каже нам лекар болнице који не жели да му споменемо име.

Јавни тужилац Небојша Јанковић каже да чека извештај из Вишег суда који се бави овим случајем.

– Разговарао сам са вишим тужиоцем Зораном Обрадовићем о томе где се налази предмет. Они ће урадити свој посао, али не знам да ли ће бити обухваћена и одговорност лекара за нечињење и неблаговремено указивање помоћи. Крајем недеље добићу и званичан извештај. Помно ћемо пратити овај случај и предузимати мере – каже Небојша Јанковић.

У краткој анкети, грађани Шапца напомињу да неко треба да се замисли над овим случајем.

– Ако тако раде „лекари за душу”, какви ли су други? Знам да нико за ово неће одговарати, јер нема ко да их упозори на грешке које почине, а о казнама да не говорим – каже нам В. Н.

– Мој млађи рођак је запао у психичку кризу. Једног дана престао је да говори, само је гледао у једну тачку. Одвео сам га на психијатрију и уплашио се призора који сам тамо видео. Много је и младих и старијих, тумарали су ходницима, прилазили нам, тражили цигарете. Изгубљени иза решетака, деловали су као зомбији. Нисам хтео да остане на одељењу, страховао сам за њега. На сву срећу, одвео сам га у другу болницу, у други град, где је добио адекватну терапију. Сада је добро и надам се да ће се потпуно опоравити – каже нам С. С .

Нико од грађана није хтео да му се име објави у новинама, како се не би замерили лекарима.

– Ово је права слика стања у нашој болници. Неко због овога мора да одговара, јер шта треба да се деси па да неко реагује? Суд нека ради своје, али зар није логично да и без суда директорка макар смени начелницу због ове трагедије? – предлаже Весна М.

Пацијенти на психијатрији углавном потичу из нижих социјалних слојева, али има и изузетака. Ту су старији људи и жене, али и млади. Остављени су на бригу лекарима и особљу. Јавност се мало интересује за њих, а услови на овом одељењу су међу најгорим у болници. Убиство на психијатрији није занимало локалне медије. Објављено је само штуро полицијско саопштење да је Ј. Ђ. у притвору због сумње да је починио убиство. Није наведено ни место где се све десило, а када се сазнало да је психијатрија, онда као да није ни било важно.