Буш враћа део трупа из Ирака

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 14. септембра - Први пут у последњих неколико година шеф Беле куће Џорџ Буш је наложио смањивање америчких трупа у Ираку, али и оставио утисак да му је главни циљ да бреме тамошњег рата пребаци на леђа - свог наследника. У обраћању нацији, касно синоћ, он је говорио о низу ратних "успеха", али је у објашњавању циљева војног ангажмана суперсиле на том највећем бојишту први пут изоставио реч "победа".

Са та два "првенца", Буш као да је уважио бар један део реалности коју је дуго порицао - да је ситуација у Ираку толико хаотизована да је немогућно назрети било чији тријумф, да се креће ка хроничној кризи па да онда Американци тамо могу да смање војно присуство, али - не толико да изгубе улогу "арбитра" у све жешћем локалном оружаном обрачуну.

Опозициони му демократи, који имају већину у парламенту, искритиковали су његов "нови" приступ као понављање "старе песме". "Председник је поново показао да нема ни план за окончање рата нити изгледан пут да га настави", поручио је сенатор Џек Рид који је у име демократа, такође посредством телевизије, изрекао одговор републиканском шефу државе. Демократе се, иначе, залажу за брже повлачење главнине борбених јединица и појачавање дипломатских акција…

Позивајући се на предлоге команданта на фронту генерала Дејвида Петреуса, Буш је саопштио да ће се, почев од овог месеца па до Божића, кући вратити првих 5.700 војника, а до средине јула следеће године њих још 18.000. Тај број је осетно мањи од 30.000, колико их је прошлог пролећа послао као појачање, тако да посматрачи његов потез доживљавају као додавање и одузимање без битне промене превладавајућег стратешког курса у коме је стално ангажовано бар 130.000 војника.

Буш је такође избегао да употреби реч "повлачење", па је говорио о "смањењу броја војника које произлази из њихових успеха на фронту", при чему је истакао "стабилизацију прилика" у провинцији Анбар и у појединим квартовима Багдада. По већ познатој шеми, упозорио је сународнике да би повлачење без оствареног успеха били скупље од борбе, у којој расту већ огромни људски и материјални губици, за "поражавање непријатеља". "Ако бисмо се повукли из Ирака, то би ободрило све екстремисте", предочио је Буш. И прецизирао: "Ал Каида би појачала регрутацију и стекла нова уточишта, Иран би био охрабрен у напорима да се домогне нуклеарног оружја и да доминира регионом, а екстремисти би успоставили контролу над кључним делом глобалног снабдевања енергијом."

Такав исход САД "неће дозволити", уверава Буш. Релативизовао је, при том, спремност на смањивање трупа. До тога "ће доћи у мери у којој постижемо успехе на фронту", рекао је.

Хроничари подсећају, међутим, да је на смањивање трупа Буш био принуђен бар из три разлога. Прво, истањен је резервни састав Пентагона. Друго, овдашње јавно мњење тражи да почне постепено америчко повлачење. И треће, треба упозорити владу у Багдаду да најзад испуни задатке на "националном помирењу" јер би, у супротном, могла да остане без довољне америчке бојне подршке.

Оба овдашња главна листа искритиковала су председникове смернице. "Председник није хтео да призна да је његово слање појачања доживело неуспех јер ирачки лидери нису постигли споразум за који су животе дали амерички војници", истиче у уводнику "Вашингтон пост", уз напомену да ће данас Бушови сарадници известити Конгрес да је Багдад од јула остварио само још један, девети, од укупно 18 захтева за смиривање дубоке кризе. "Ни излаза, ни стратегије", наслов је уводника у коме "Њујорк тајмс" пребацује председнику да "одбацује истину о свом неуспеху у Ираку". Лист, уједно, позива Конгрес да "искористи своју моћ и затражи стварну промену стратегије".

Али Америка је у некој врсти аутоблокаде. Буш ветом поништава законске пројекте конгресмена, а у Конгресу демократи немају довољну већину да пониште председников вето.

Извесно је да ће се овдашња препуцавања око Ирака наставити и највероватније битно утицати на кампање за избор (у новембру 2008. године) новог председника и састав парламента. Синоћним наступом Буш је, рекло би се, допринео продубљавању унутрашњих раскола, иако се потрудио да се искаже као позивар на "јединство у националном интересу"…