Buš vraća deo trupa iz Iraka

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. septembra - Prvi put u poslednjih nekoliko godina šef Bele kuće Džordž Buš je naložio smanjivanje američkih trupa u Iraku, ali i ostavio utisak da mu je glavni cilj da breme tamošnjeg rata prebaci na leđa - svog naslednika. U obraćanju naciji, kasno sinoć, on je govorio o nizu ratnih "uspeha", ali je u objašnjavanju ciljeva vojnog angažmana supersile na tom najvećem bojištu prvi put izostavio reč "pobeda".

Sa ta dva "prvenca", Buš kao da je uvažio bar jedan deo realnosti koju je dugo poricao - da je situacija u Iraku toliko haotizovana da je nemogućno nazreti bilo čiji trijumf, da se kreće ka hroničnoj krizi pa da onda Amerikanci tamo mogu da smanje vojno prisustvo, ali - ne toliko da izgube ulogu "arbitra" u sve žešćem lokalnom oružanom obračunu.

Opozicioni mu demokrati, koji imaju većinu u parlamentu, iskritikovali su njegov "novi" pristup kao ponavljanje "stare pesme". "Predsednik je ponovo pokazao da nema ni plan za okončanje rata niti izgledan put da ga nastavi", poručio je senator Džek Rid koji je u ime demokrata, takođe posredstvom televizije, izrekao odgovor republikanskom šefu države. Demokrate se, inače, zalažu za brže povlačenje glavnine borbenih jedinica i pojačavanje diplomatskih akcija…

Pozivajući se na predloge komandanta na frontu generala Dejvida Petreusa, Buš je saopštio da će se, počev od ovog meseca pa do Božića, kući vratiti prvih 5.700 vojnika, a do sredine jula sledeće godine njih još 18.000. Taj broj je osetno manji od 30.000, koliko ih je prošlog proleća poslao kao pojačanje, tako da posmatrači njegov potez doživljavaju kao dodavanje i oduzimanje bez bitne promene prevladavajućeg strateškog kursa u kome je stalno angažovano bar 130.000 vojnika.

Buš je takođe izbegao da upotrebi reč "povlačenje", pa je govorio o "smanjenju broja vojnika koje proizlazi iz njihovih uspeha na frontu", pri čemu je istakao "stabilizaciju prilika" u provinciji Anbar i u pojedinim kvartovima Bagdada. Po već poznatoj šemi, upozorio je sunarodnike da bi povlačenje bez ostvarenog uspeha bili skuplje od borbe, u kojoj rastu već ogromni ljudski i materijalni gubici, za "poražavanje neprijatelja". "Ako bismo se povukli iz Iraka, to bi obodrilo sve ekstremiste", predočio je Buš. I precizirao: "Al Kaida bi pojačala regrutaciju i stekla nova utočišta, Iran bi bio ohrabren u naporima da se domogne nuklearnog oružja i da dominira regionom, a ekstremisti bi uspostavili kontrolu nad ključnim delom globalnog snabdevanja energijom."

Takav ishod SAD "neće dozvoliti", uverava Buš. Relativizovao je, pri tom, spremnost na smanjivanje trupa. Do toga "će doći u meri u kojoj postižemo uspehe na frontu", rekao je.

Hroničari podsećaju, međutim, da je na smanjivanje trupa Buš bio prinuđen bar iz tri razloga. Prvo, istanjen je rezervni sastav Pentagona. Drugo, ovdašnje javno mnjenje traži da počne postepeno američko povlačenje. I treće, treba upozoriti vladu u Bagdadu da najzad ispuni zadatke na "nacionalnom pomirenju" jer bi, u suprotnom, mogla da ostane bez dovoljne američke bojne podrške.

Oba ovdašnja glavna lista iskritikovala su predsednikove smernice. "Predsednik nije hteo da prizna da je njegovo slanje pojačanja doživelo neuspeh jer irački lideri nisu postigli sporazum za koji su živote dali američki vojnici", ističe u uvodniku "Vašington post", uz napomenu da će danas Bušovi saradnici izvestiti Kongres da je Bagdad od jula ostvario samo još jedan, deveti, od ukupno 18 zahteva za smirivanje duboke krize. "Ni izlaza, ni strategije", naslov je uvodnika u kome "Njujork tajms" prebacuje predsedniku da "odbacuje istinu o svom neuspehu u Iraku". List, ujedno, poziva Kongres da "iskoristi svoju moć i zatraži stvarnu promenu strategije".

Ali Amerika je u nekoj vrsti autoblokade. Buš vetom poništava zakonske projekte kongresmena, a u Kongresu demokrati nemaju dovoljnu većinu da ponište predsednikov veto.

Izvesno je da će se ovdašnja prepucavanja oko Iraka nastaviti i najverovatnije bitno uticati na kampanje za izbor (u novembru 2008. godine) novog predsednika i sastav parlamenta. Sinoćnim nastupom Buš je, reklo bi se, doprineo produbljavanju unutrašnjih raskola, iako se potrudio da se iskaže kao pozivar na "jedinstvo u nacionalnom interesu"…