НАТО базе све ближе Русији

НАТО би на септембарском самиту у Велсу могао да одлучи да постави нове војне базе у источној Европи. Такву могућност најавио је одлазећи генерални секретар Северноатлантског савеза Андерс Фог Расмусен у интервјуу британском „Гардијану”.

„Морамо да се суочимо са чињеницом да нас Русија не доживљава као партнера”, објаснио је Расмусен додајући да би одлука о отварању војних база на истоку Старог континента била заправо одговор НАТО-а на украјинску кризу и захтеве источноевропских чланица да алијанса појача своје војно присуство у овом делу Европе.

Расмусен је у „Гардијану” наговестио и како би заправо требало да изгледа појачано војно присуство НАТО-а у источној Европи. Постојеће снаге за брзо реаговање морале би да буду повећане и модернизоване, да буду у стању „веома високе борбене готовости” и спремне да брзо (у року од неколико сати) одговоре на сваку нову, претећу безбедносну ситуацију. „Тим снагама је неопходно обезбедити инфраструктуру, базе и штабове у земљама домаћина тако да ћемо на крају имати много видљивије присуство НАТО-а на истоку”, нагласио је генерални секретар алијансе.

Где би се поставиле ове „ротирајуће” базе НАТО-а, Расмусен није желео (или могао) да одговори. Тренутно у источној Европи НАТО има само једну сталну базу – у Шћећину (Пољска) – па се може претпоставити да би она могла бити једно од упоришта алијансе у новом систему њеног присуства на истоку Старог континента.

Одлука о формирању снага НАТО-а за брзо реаговање донета је, иначе, 2002. Четири године касније формиране су и трупе које би, према замисли стратега алијансе, требало да броје 25.000 војника. Најбоље обучених, врхунски опремљених и спремних да непрекидно делују 30 дана – по 24 часа.

Идеја о појачаном присуству НАТО-а на истоку Европе није нова, али је постала веома актуелна после разбуктавања кризе у Украјини. Источне чланице алијансе – Пољска и три балтичке државе – упутиле су веома гласне захтеве команди НАТО-а да се појави на том подручју и одврати Русију од могућег напада. Пољска је била најконкретнија – тражила је стационирање најмање десет хиљада војника НАТО-а на својој територији.

На септембарском самиту НАТО-а у Велсу ова тема биће једна од најважнијих јер у овом тренутку не постоји јединство међу чланицама алијансе када је реч о решавању овог проблема. Француска, Италија, и Шпанија против су постављања војних база НАТО-а у источној Европи, САД и Велика Британија то подржавају. Немачка канцеларка Ангела Меркел је приликом прошлонедељне посете Летонији обећала балтичким државама „веће присуство НАТО-а”, али је одбацила могућност да се оно претвори у војне базе алијансе.

Истог дана када се појавио његов интервју у „Гардијану”, генерални секретар НАТО-а Расмусен појавио се и у немачком дневнику „Зидојче цајтунг”. У овом интервјуу под насловом „Алијанса жели да у источним крајевима трајно развије своју заставу” Расмусен је покушао да разбије страхове источних чланица НАТО-а, пре свих балтичких држава.

„Не постоје чланице НАТО-а првог и другог реда”, каже Расмусен, одбацујући примедбе да алијанса није довољно видљиво присутна на истоку Европе. „Учинићемо све што је потребно да обезбедимо заштиту и ефикасну одбрану сваке наше чланице”, нагласио је Расмусен.

Генерални секретар НАТО-а је, међутим, одбацио могућност да ово присуство буде претворено у сталне базе алијансе. Објаснио је да би таква одлука била у супротностима са споразумима из 1997. и 2002. године које НАТО има са Русијом.

Варијанта која предвиђа постојање такозваних ротирајућих база у којима би се НАТО трупе појављивале с времена на време, било би, сматра Расмусен, добро решење.

„Сваки потенцијални агресор мора да зна да ће, уколико нападне неку чланицу НАТО-а, морати да ратује не само с њеним војницима већ са трупама алијансе”, закључио је генерални секретар Северноатлантског савеза.

Прошле недеље генерални секретар НАТО-а је иначе најавио да ће на самиту у Велсу бити усвојен акциони план који ће потврдити жељу и спремност алијансе да појача своје присуство у источним чланицама савеза. Овај план, између осталог, предвиђа: појачане ваздушне контроле над Балтиком, Пољском и Румунијом, слање већег броја ратних бродова у Средоземно и Источно море, чешће војне маневре у источној Европи... Расмусен је тада најавио да ће од чланица НАТО-а тражити да, упркос економској кризи, повећају своје војне буџете.

Могућност да НАТО отвори базе у источној Европи некако је гурнула у други план причу о источноевропском ракетном штиту, која годинама оптерећује односе алијансе и Русије. Да подсетимо: реч је о ракетном штиту који би, према замисли НАТО-а, штитио Европу од ракета испаљених са Блиског и Средњег истока. Сада, међутим, према писању немачког „Шпигла”, НАТО размишља о идеји да овај ракетни „кишобран” буде окренут и према Русији. Главни и најгласнији заговорник оваквог решења биле су и остале САД.

НАТО је већ једном 2012. године озбиљно разматрао идеју да се ракетни штит, постављен у источној Европи, окрене и према Русији. На самиту одржаном те године у Чикагу усвојена је одлука да ракетни штит НАТО-а никако не сме да угрози стратешку стабилност у Европи и буде окренут према Русији. Због кризе у Украјини, САД би на самиту у Велсу могле да повуку своју сагласност на одлуку из Чикага и затраже да се ракетни „кишобран” усмери на Русију.

Уколико се тако нешто догоди, показаће се да су у Москви били у праву они који су сумњали у добре намере НАТО и приче да се одбрана поставља због ракетне претње са Средњег истока.

Последњи који је у Москви нешто рекао о ракетном штиту на истоку Европе био је руски председник Владимир Путин. Шеф руске државе је прошлог месеца описао европску ракетну одбрану као део „офанзивног одбрамбеног система САД”. Остављајући могућност да Москва у –случају његовог постављања и усмеравања на Русију – адекватно одговори.

Пре неколико месеци, Сергеј Жигарјов, потпредседник одбора за безбедност руске Думе, најавио је део тог одговора. Жигарјов је најавио да би у том случају Русија могла да своје стратешке ракете типа „топол М” стационира у Калињинградској области и да активира ракетне системе на возовима.