Саставља се листа технолошког вишка

Крагујевац – План рационализације и консолидације јавног сектора, за који су многи веровали да ће остати мртво слово на папиру, пре свега због пословичне неспремности политичких партија да се на прави начин суоче са кризом, ипак почиње да се остварује. Усвојен је почетком јуна, а недавно формирана градска комисија би већ до краја септембра требало да заврши рад и понуди конкретна решења.

Остаје да се види у каквом ће расположењу исход дочекати синдикати, који су својевремено, због најављеног отпуштања радника, најавили да ће се против плана борити и штрајком.

Иначе, оваква неуобичајена брзина условљена је, пре свега, незавидном ситуацијом у којој се налазе готово сва јавна и комунална предузећа. Њихово пословање је већ дуго оптерећено вишком радника, огромним дуговима и слабом наплатом извршених услуга, које Крагујевчани, притиснути беспарицом, све теже „сервисирају”.

Без снаге да самостално реши ове проблеме, „Нискоградња” је већ пропала, а како сличну судбину не би доживела и преостала предузећа, нешто брзо мора да се предузме.

Због вишка запослених, који су примани углавном по партијским и рођачким везама, угрожен је и рад градске администрације, за коју је у околностима тешке економске кризе, која још увек дрма ровиту крагујевачку привреду, такође, тешко обезбедити плате.

Услед слабе наплате пореза и смањеног прилива новца у градску касу, недавно је најављен и ребаланс буџета за 2014, који ће у септембру бити умањен за (рекордних) 1,6 милијарди динара (са 8,5 на 6,9 милијарди).

Зато планом рационализације и консолидације јавног сектора, о којем је „Политика” већ писала”, није предвиђено само уступање већег броја комуналних делатности приватним фирмама, већ и састављање списка прекобројних, којима ће, уз раскид уговора о раду, бити понуђене и отпремнине.

Финансијска консолидација и смањење броја запослених основне су смернице плана којима ће се руководити поменута комисија.

– Нисмо више у стању да издржавамо грађевинску оперативу. Раднике у тој струци град плаћа свих 365 дана у години, а они само повремено имају посао. Зато је ту област боље поверити приватним фирмама, које ћемо ангажовати по потреби. То аутоматски значи и смањење броја запослених. Према мојој процени, у „Водоводу” је, од укупно 750 радника вишак 40 одсто, а за послове којима се бави „Чистоћа” довољно је 200 радника, не 400 колико то предузеће данас има – каже члан Градског већа за инвестиције и развој Небојша Васиљевић, аутор плана за рационализацију и консолидацију јавног сектора.

На сличан начин, кроз партнерство јавног и приватног сектора, требало би да буду решавани и нагомилани проблеми у „Градским гробљима”. То комунално предузеће би убудуће требало да се бави само сахрањивањем покојника и уређењем гробница, док би све друге (споредне) делатности, попут израде споменика и продаје погребне опреме, преузеле приватне фирме.

„Гробља” тренутно имају 121 запосленог, а колико ће њих остати без посла великим делом зависи и од средстава које град, у буџету за 2015, буде определио на име отпремнина.

– Партнерство јавног и приватног сектора подразумева оснивање заједничких привредних друштава која ће преузети неке комуналне делатности, а сасвим сигурно и одређен број радника из садашњих градских фирми. Циљ нам је да будућа предузећа послују профитабилно, а за све раднике за које не буде било места у новим предузећима, обезбедићемо адекватне отпремнине – поручује Васиљевић, наводећи да партнерство јавног и приватног сектора истовремено доноси и уштеде и инвестиције које ће допринети да грађани добију кудикамо квалитетније услуге.  

Што се тиче градске администрације, без посла би, уколико би се град руководио европским стандардима (два чиновника на хиљаду становника), требало да остане половина од укупно 759 запослених. Пре двадесетак година, у административном апарату је било ангажовано око 360 чиновника, таман колико је потребно граду величине Крагујевца, са око 180.000 становника. Тај број је последње две деценије незнатно осцилирао.

У комисији која има задатак да предочи решења, глас синдиката мора да се чује, у противном ћемо тражити подршку грађана, корисника наших услуга, да нас подрже, ако буде требало и у протестима, каже Бранко Петрашиновић, председник Синдиката запослених у комуналној привреди.

– Нема наших представника у комисији, иако смо то тражили још пре двадесет дана. Надамо се позитивном одговору, јер мислим да глас синдиката мора да се чује на време, док се састављају спискови технолошких вишкова. Основне комуналне делатности град мора да задржи , а отпремнине за прекобројне не смеју бити мање од 300 евра по години стажа. Толико су добиле наше колеге из металског сектора. Зашто би комуналци, који су кроз ниже цене услуга годинама чували социјални мир у овом граду, били радници другог реда – пита се Петрашиновић, упозоравајући суграђане да ће са уласком приватног у комунални сектор, цене неких услуга сасвим сигурно бити веће него што су данас.

Уколико градска комисија заврши свој посао у року, ситуација ће већ до краја следећег месеца бити јаснија: које делатности прелазе у руке приватника, колико радника остаје у градским предузећима, колико у администрацији, ко ће добити отказ. Реализација плана могла би да почне наредне године, са новим буџетом, а како ће на ове промене и „резове” реаговати запослени у јавном сектору и синдикати, остаје да се види.

----------------------------------------------

Армија запослених, колики су вишкови

У целокупном јавном сектору града запослено је око 4.500 радника, а нешто мање од 1.700 ангажовано је у комуналној привреди. У „Водоводу”, најмногољуднијем предузећу, ради 750 радника, у „Чистоћи” – 398, „Тржницама – 178, „Паркинг сервису” – 140, „Гробљима” – 121, „Зеленилу” – 70.

----------------------------------------------

Италијански „Гемос” заинтересован за кетеринг

Градско веће је већ почело да спроводи план рационализације и консолидације јавног сектора, па је тако на прошлој седници донета одлука да се угоститељска делатност „Шумадија сајма”, као и припрема хране за малишане у вртићима, чиме се до сада бавила Установа за децу „Нада Наумовић”, препусте некој приватној фирми.

Италијански „Гемос”, који се бави кетерингом, а чији годишњи промет износи око 40 милиона евра, већ је показао интересовање да и у Крагујевцу обавља ову делатност. Ипак, ово предузеће ће, као и свако друго, морати да се јави на конкурс.

Уколико ове делатности заиста преузме нека приватна фирма, питање је да ли ће она хтети да запосли око 80 радника „Шумадија сајма” и установе „Нада Наумовић”, који сада раде на овим пословима.