Кабул преговора са талибанима

Спекулације о предстојећим званичним мировним преговорима између владе Авганистана и талибанских побуњеника добиле су веродостојну подлогу. Обе стране изразиле су почетком минуле недеље спремност да преговарају, подвукавши неопходност окончања дугогодишњег крвопролића - да ли по личном нахођењу или као резултат диригованог подстицаја, остаје да се види - немачки дневник "Берлинер цајтунг" тврди да су оперативци америчке обавештајне службе ЦИА одговорни за овакав развој ситуације.

Позивајући се на неименоване изворе, берлински лист истиче да су специјални преговарачи ЦИА поставили само један предуслов талибанима - да ускрате подршку терористичкој организацији Ал Каиди. Описујући детаље, "Берлинер цајтунг" је саопштио да су преговори вођени у другој половини августа ове године у пакистанском граду Куета. Учесници на страни талибана били су представници Куета-Шуре, талибанске групације под командом озлоглашеног Муле Омара.

Принципијелна спремност зараћених страна на успостављање мира не би представљала изненађење - последњих месеци у Авганистану је вођен низ незваничних преговора између талибанских вођа кланова и ратних команданата, са једне стране, и представника владе у Кабулу, представника УН и специјалних изасланика земаља ангажованих у оквиру мировних снага ИСАФ-а. Помен Муле Омара, међутим, условио је нове спекулације о уступцима Запада.

Мула Омар сматран је главном препреком на путу ка постизању компромисног решења, које би, по укусу међународне заједнице, подразумевало интеграцију умерених талибана у структуре постојеће државне власти. Слични преговори превремено су прекинути у јесен 2001. године, због стриктног одбијања Муле Омара на било какво условљавање евентуалних талибанских структура у оквиру легалне власти Авганистана од стране Запада, уз посебан нагласак да Ал Каида представља ослободилачки фактор у исламском свету, па се талибанима не може налагати да тај покрет игноришу.

Шта се у међувремену променило?

Упркос форсираним офанзивама трупа међународне заједнице у Авганистану, талибанским побуњеницима је последњих месеци пошло за руком да значајно прошире своје територије. Тако су три четвртине обруча који опасује престоницу Кабул под њиховом контролом. Црно-бела побуњеничка застава вијори се над дванаест авганистанских провинција - њихов војни потенцијал јача, упркос тешким губицима које свакодневно трпе у окршајима са међународним трупама.

Са друге стране, у земљама из којих су регрутовани војници међународних снага расте нерасположење у јавности. Авганистан се, заједно са Ираком, помиње као нови Вијетнам западног света. Пре свега у Немачкој, где су најављене масовне демонстрације уочи заседања Бундестага на тему (не)продужења мандата Бундесвера на Хиндукушу.

Повлачење немачких трупа из састава међународних интервентних снага било би - после одлуке Велике Британије да оконча свој ангажман у Ираку - упоредиво са капитулацијом другог по важности савезника САД. Овакво размишљање доводи се у директну везу са саопштењем авганистанског председника Хамида Карзаија да је у престоници Кабулу све спремно за почетак, како је нагласио, најважнијег државног састанака.

Карзаи, све је извесније, бије одбрамбену битку. Његова изјава "спремни смо на сваку врсту преговора који би омогућили Авганистану безбедну и стабилну будућност" упућује на ниво спремности Кабула да преговара са побуњеницима. Истовремено, авганистански сигнали упућени талибанима указују на нестрпљење Запада да оконча авганистанску авантуру и тамошњи развој ситуације препусти онима који би и требало да се питају - народима Авганистана.