Белгија сто дана без владе

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Група белгијских статистичара, посвећених политичким дешавањима, најавила је минулог викенда да ће уврстити сутрашњи уторак у историјске анале – као тужни јубилеј, "почетак краја вештачке државне творевине". Сто дана конституционална монархија нема владу. Скептици, не само они, говоре о предстојећем, неминовном раздвајању на франкофони, валонски део и на фламанску државну творевину.

Повод израженој скепси у погледу опстанка државе доводи се у везу са неуспелим покушајем мандатара Ива Летерма да образује нову владу. Победник пролећних парламентарних избора Летерм поднео је крајем августа захтев краљу Алберту да буде разрешен мандата оптужујући за опструкцију – сестринску, конзервативну странку у валонском делу земље. Друга страна није околишала да оптужи Летерма да управо он дејствује са позиција "једнонационалног једноумља".

У међусобним оптужбама веродостојније звуче аргументи који терете декларисаног фламанског националисту Ива Латерма. Чињенице, међутим, указују на дубље корене неспоразума – метастазе сепаратизма прожимају све странке национално троделне краљевине. Национална подељеност конзервативних центриста има свој пандан у окружењу грађанске левице, међу еколозима и, наравно, међу екстремно десно опредељеним странкама. Јавна је тајна, да (не)спремност странака да понесу одговорност црпи мотивацију из чињенице да би у предстојеће четири године ваљало ударити темеље новом заједништву тамошње популације – Фламанаца, Валонаца и Немаца (око 10 одсто популације).

У умереном белгијском политичком речнику присутна је фраза о "стварању битних предуслова за устоличење нових, далекосежних права региона". Као крајњи циљ помиње се устоличење конфедерације Валонаца, Фламанаца и аутономних регија немачког говорног подручја под једном круном. Овај план, међутим, не наилази на одобравање, још мање на поверење у широкој јавности. У извештају из Белгије аналитичар британског "Обзервера" известио је јуче, да на улици, међу пролазницима, не преовладавају расправе да ли би до разлаза требало да дође, већ како: "Најприсутније је одмеравање садашње ситуације и могућег, будућег решења. Помиње се мирни (,плишани’) разлаз Чешке и Словачке...".

"Језичке и културне баријере, веће су од заједничких интереса", забележено је у немачком недељнику "Цајт". Ослањајући се на статистичке податке, подвучено је да су сепаратисти у оба дела земље у мањини – 45 одсто Фламанаца и око 20 одсто Валонаца подржава раздвајање. Ипак, "Цајт" није прећутао да привредни интереси могу, преко ноћи, да измене однос унитариста и сепаратиста – пре свега у богатијим, фламанским регијама, који неуморно истичу да им је досадило да из свог џепа "хране" Валонце.

"Упркос све израженијој подељености, Европа и даље интензивно размишља о начину одржања белгијског заједништва", тврде аустријски извори при Европској комисији у Бриселу: "Свеприсутни страх да би, уз остварене сепарације у последње две деценије, раздвајање Белгије на две државе могло да подстакне нове кризе у државама ЕУ – од Шпаније до Италије, од Корзике (Француске) до Словачке и Румуније, где мађарске мањине све гласније траже припајање матици – размишља се о такозваном наметнутом решењу...".