Десет милиона евра за одбрану Харадинаја

Специјално за "Политику"
Хаг, 18. септембра – Истовремено са најавом из Приштине да ће Рамуш Харадинај предводити листу Алијансе за будућност Косова на новембарским изборима, пред  Хашким трибуналом се на суђењу бившем вођи ОВК појавио први сведок који је Харадинаја назвао – убицом.

Комшија фамилије Харадинај у селу Глођани, Рамо Јолај је посведочио да је својим очима, 24. марта 1998, видео када је Рамуш, испред  породичне куће, хицима из аутоматске пушке убио шефа полицијске станице у оближњем Рзнићу Миодрага Отовића, који је само који тренутак пре тога разговарао са његовим оцем Хиљмијем.

Убиство које је покренуло спиралу сукоба полиције и ОВК у околини Дечана, а Харадинаја произвело у лидера албанске паравојске, Јолај је описао преко видео-везе, са безбедне удаљености.

Заплашени сведоци

Од четрдесетак сведока оптужбе на суђењу Харадинају и саоптуженима Идризу Баљају и Љаху Брахимају, које је почело у  марту ове године, само су ретки имали храбрости да проговоре без икаквих мера заштите, псеудонима или скривања лика. Највише доказа до сада се чуло против другооптуженог Баљаја, званог Тогери (поручник, на албанском), и то из уста жртава или њихових рођака – жене коју је силовао или браће чије је две сестре "одвео у Глођане", а касније су пронађене мртве.

Баљаја је као вођу "црних орлова", "специјалне јединице ОВК", директно под команду Харадинаја сместило неколико сведока који су у лето 1998. били припадници такозване Ослободилачке војске Републике Косово (ФАРК), формације коју је Харадинај доживљавао као ривалску и агресивно сузбијао због њене блискости Ибрахиму Ругови.

Српски полицајци и патолози сведочили су о четрдесетак тела пронађених у септембру 1998. код Радоњићког језера, неколико стотина метара од родне куће и штаба Харадинаја у Глођанима.

Многи потенцијални сведоци, међутим, одбијају да се појаве пред трибуналом, чак и пошто су им уручени обавезујући налози – суб пене – ризикујући да буду оптужени за непоштовање суда и кажњени затвором или глобом.

Зашто, најсажетије је председавајућем судији Алфонсу Орију објаснио несуђени сведок Шефћет Кабаши, пре него што је нетрагом побегао из Хага. Почетком јуна Кабаши је у судници дао свечану изјаву да ће говорити истину, а затим одбио да одговара на питања тужилаца због "неправде која му је нанета током истраге" и "положаја у којем се нашао".

На питање судије зашто није тражио заштиту идентитета, као пре две године када је сведочио на суђењу другом вођи ОВК Фатмиру Лимају (кога је трибунал ослободио првостепеном пресудом), Кабаши је одговорио да "заштита постоји само у судници" и да неки од сведока против Лимаја више нису живи.

Није стога чудно што се главна тужитељка Карла дел Понте најежила на сам наговештај истицања Харадинајевог имена на косовским  изборима. Остало јој је, међутим, само да, преко представнице Олге Кавран, понови оно што годинама тврди, али не може да промени – да на Косову влада атмосфера систематског узнемиравања и застрашивања сведока.

Ту атмосферу, по тужилаштву, потпирује јавна кампања "Са Рамушом" којом се, од почетка процеса, Косовом шири порука да се Харадинај мора подржати и да су сви који сведоче против њега издајници. Узгред, том кампањом је, према проценама у Хагу, прикупљено десетак милиона евра за финансирање Харадинајевих скупих британских бранилаца.

Агитација из ћелије

"Координатор одбране у Приштини" Мајкл О’Рајли недавно није одолео  да, коментаром под насловом "Изненађујућа неспособност тужилаштва" у приштинском листу "Зери", арогантно стане на муку хашких тужилаца, придикујући да њихова неорганизованост не би била допуштена ни пред судом у најзабитијем селу у Ирској. Одбрана је касније погнуте главе морала да, у поверљивом допису судијама, ту опаску одбаци као непримерену.

Најављена кандидатура Харадинаја "само погоршава узнемирујућу атмосферу и неће допринети да се сведоци осећају безбедно и да буду спремни да дају исказ", оцењује Кавранова. По њеним речима, "најмање 10 сведока се пожалило на претње које су добили, они и њихове породице", а судије су 15 особа на сведочење морале да позову обавезујућим налогом.

Малу утеху Дел Понтеовој може представљати чињеница да је многе од њених аргумената веће судије Орија усвојило када је летос одбило захтев Харадинаја да поново буде пуштен на привремену слободу. То, међутим, не може поништити учинак раније одлуке трибунала да оптуженом, док је од јуна 2005. до фебруара ове године на слободи чекао почетак суђења, дозволи јавне политичке наступе, на основу препоруке Унмика да Харадинај дели циљеве међународне заједнице на Косову.