Гасолова "фурија" каска за Дивчевим "плавима"

Дан уочи финала 35. европског првенства за кошаркаше, шпански плејмејкеј Хосе Калдерон (26) је на питање – за чим жалите у својој каријери – одговорио: "Криво ми је што нисам учествовао на Светском јуниорском шампионату 1999". Зашто неко ко је светски и европски првак и успешно игра у НБА (Торонто) жали што није играо у једном такмичењу за играче до 19 година? Зато што је мислио да ће му само то "злато" недостајати у односу на драгоцену збирку својих другова Пауа Гасола, Фелипеа Рејеса, Хуана Карлоса Навара, Карлоса Кабезаса и Бернија Родригеза. После пораза од Руса у финалу (59:60) испоставило се да ниједан од њих нема "златни покер" (европске и светске титуле и у јуниорима и у сениорима).

Кириленкова освета за јуниорске поразе

Калдерон и по годинама (рођен 1981.) не припада овој петорци - која се родила оне године када је наша репрезентација освојила своје једино олимпијско злато (1980) - али га сви сврставају у њу. Шпанска "генерација 80" није најуспешнија у историји европске кошарке, али је једна од најбоље вођених, васпитаваних и – најсложнијих. У Бугарској 1998. освојила је европско "злато" за играче до 18 година, годину дана касније у Португалији и светску круну за узраст до 19 година. Прошле јесени у Јапану постала је светски шампион, а у недељу је пропустила прилику да се попне на европски престо.

Двојица руских кошаркаша који су пре три вечери славили у мадридској "Палати спортова" – најбољи играч "Евра 2007" Андреј Кириленко и Николај Падијус – имали су прилику да у млађим категоријама играју против Гасолове генерације. На поменутим јуниорским шампионатима 1998. и 1999. освојили су тек пето и шесто место. Руси нису имали толико добрих играча у једном годишту, али је селектор Давид Блат ипак окупио неколико оних који имају по више година заједничких тренинга и мечева, попут Кириленка, Хрјапе и Моње, другова из млађих селекција ЦСКА.

Сви су очекивали да ће у финалу "Евра 2007" бити завршено "копирање" успеха најславније генерације свих времена у европској кошарци, али је то спречила селекција која је важила за аутсајдера чак и против Србије (уочи првог кола квота на Русе 2,5, а на Србе 1,6). Југословенска "генерација 68", предвођена Владом Дивцем,  пре освајања "златног покера" постала је кадетски првак Европе, у Бугарској 1985. Затим су уследиле титуле на ЕП за јуниоре 1986. у Аустрији, СП за омладинце у Италији 1987… Од свих играча из те генерације само Дивац и Кукоч имају златна одличја у три млађе селекције и европске и светске титуле као сениори. Ђорђевићу у Рађи недостаје кадетско злато, а сви заједно су још као голобради стигли до европске сениорске бронзе на ЕП 1987. у Атини.

Пример како се васпитавају играчи

Гасоловој екипи је требало седам година да у сениорском узрасту потврди јуниорску светску титулу, али је у међувремену освојила европску "бронзу" (Истанбул 2001.) и "сребро" (Стокхолм 2003.). Упркос томе што јој је протеклог викенда измакло "злато", многи је сматрају најбољом селекцијом на Старом континенту. Оно што нико не може да оспори је то да је Кошаркашки савез Шпаније је с много љубави, стрпљења и улагања одгајао ову групу играча која се, додуше, не рађају тако често. Због овог "сребра", ма колико болног, нико у Шпанији није упутио ниједну критику на рачун репрезентације, већ је она названа "сребрним шампионима". Готово сви медији су, као по некој директиви, велики пораз "опевали" као успех, уз оцену да "најбољи игром судбине нису потврдили да су најбољи". Осећања шпанског народа можда је најбоље у свом огромном наслову на насловној страни пренела "Марка", најтиражнији спортиски лист у тој земљи (600.000 примерака): "Изгубили су за поен у последњем секунду, али су заувек освојили срца свих Шпанаца".

Ако мало погледамо у своје двориште, видећемо нашу "генерацију 87" (Тепић, Теодосић- МВП 2007, Александров – МВП 2003, Лабовић – МВП 2005…), не тако талентовану као шпанску, али талентовану, са истим предзнаком за успех. Иза њих су већ четири златне медаље, од пионира до младе селекције, и само се поставља питање да ли смо у земљи у којој се тражи успех преко ноћи спремни да чекамо седам година да бисмо слушали химну "Боже правде",зашто да не, можда чак и у Мадриду 2016 (шпанска престоница кандидат за домаћина Олимпијских игара). И, што је још важније, да ли ћемо имати кошаркашки савез који ће знати да буде друга кућа овим младићима. У нашем случају, селектирање треба почети од оних који воде кошарку, јер одатле низбрдо креће ланац погрешних избора на чијем дну су играчи због чијих изјава нам се смеје читав свет.