Gasolova "furija" kaska za Divčevim "plavima"

Dan uoči finala 35. evropskog prvenstva za košarkaše, španski plejmejkej Hose Kalderon (26) je na pitanje – za čim žalite u svojoj karijeri – odgovorio: "Krivo mi je što nisam učestvovao na Svetskom juniorskom šampionatu 1999". Zašto neko ko je svetski i evropski prvak i uspešno igra u NBA (Toronto) žali što nije igrao u jednom takmičenju za igrače do 19 godina? Zato što je mislio da će mu samo to "zlato" nedostajati u odnosu na dragocenu zbirku svojih drugova Paua Gasola, Felipea Rejesa, Huana Karlosa Navara, Karlosa Kabezasa i Bernija Rodrigeza. Posle poraza od Rusa u finalu (59:60) ispostavilo se da nijedan od njih nema "zlatni poker" (evropske i svetske titule i u juniorima i u seniorima).

Kirilenkova osveta za juniorske poraze

Kalderon i po godinama (rođen 1981.) ne pripada ovoj petorci - koja se rodila one godine kada je naša reprezentacija osvojila svoje jedino olimpijsko zlato (1980) - ali ga svi svrstavaju u nju. Španska "generacija 80" nije najuspešnija u istoriji evropske košarke, ali je jedna od najbolje vođenih, vaspitavanih i – najsložnijih. U Bugarskoj 1998. osvojila je evropsko "zlato" za igrače do 18 godina, godinu dana kasnije u Portugaliji i svetsku krunu za uzrast do 19 godina. Prošle jeseni u Japanu postala je svetski šampion, a u nedelju je propustila priliku da se popne na evropski presto.

Dvojica ruskih košarkaša koji su pre tri večeri slavili u madridskoj "Palati sportova" – najbolji igrač "Evra 2007" Andrej Kirilenko i Nikolaj Padijus – imali su priliku da u mlađim kategorijama igraju protiv Gasolove generacije. Na pomenutim juniorskim šampionatima 1998. i 1999. osvojili su tek peto i šesto mesto. Rusi nisu imali toliko dobrih igrača u jednom godištu, ali je selektor David Blat ipak okupio nekoliko onih koji imaju po više godina zajedničkih treninga i mečeva, poput Kirilenka, Hrjape i Monje, drugova iz mlađih selekcija CSKA.

Svi su očekivali da će u finalu "Evra 2007" biti završeno "kopiranje" uspeha najslavnije generacije svih vremena u evropskoj košarci, ali je to sprečila selekcija koja je važila za autsajdera čak i protiv Srbije (uoči prvog kola kvota na Ruse 2,5, a na Srbe 1,6). Jugoslovenska "generacija 68", predvođena Vladom Divcem,  pre osvajanja "zlatnog pokera" postala je kadetski prvak Evrope, u Bugarskoj 1985. Zatim su usledile titule na EP za juniore 1986. u Austriji, SP za omladince u Italiji 1987… Od svih igrača iz te generacije samo Divac i Kukoč imaju zlatna odličja u tri mlađe selekcije i evropske i svetske titule kao seniori. Đorđeviću u Rađi nedostaje kadetsko zlato, a svi zajedno su još kao golobradi stigli do evropske seniorske bronze na EP 1987. u Atini.

Primer kako se vaspitavaju igrači

Gasolovoj ekipi je trebalo sedam godina da u seniorskom uzrastu potvrdi juniorsku svetsku titulu, ali je u međuvremenu osvojila evropsku "bronzu" (Istanbul 2001.) i "srebro" (Stokholm 2003.). Uprkos tome što joj je proteklog vikenda izmaklo "zlato", mnogi je smatraju najboljom selekcijom na Starom kontinentu. Ono što niko ne može da ospori je to da je Košarkaški savez Španije je s mnogo ljubavi, strpljenja i ulaganja odgajao ovu grupu igrača koja se, doduše, ne rađaju tako često. Zbog ovog "srebra", ma koliko bolnog, niko u Španiji nije uputio nijednu kritiku na račun reprezentacije, već je ona nazvana "srebrnim šampionima". Gotovo svi mediji su, kao po nekoj direktivi, veliki poraz "opevali" kao uspeh, uz ocenu da "najbolji igrom sudbine nisu potvrdili da su najbolji". Osećanja španskog naroda možda je najbolje u svom ogromnom naslovu na naslovnoj strani prenela "Marka", najtiražniji sportiski list u toj zemlji (600.000 primeraka): "Izgubili su za poen u poslednjem sekundu, ali su zauvek osvojili srca svih Španaca".

Ako malo pogledamo u svoje dvorište, videćemo našu "generaciju 87" (Tepić, Teodosić- MVP 2007, Aleksandrov – MVP 2003, Labović – MVP 2005…), ne tako talentovanu kao špansku, ali talentovanu, sa istim predznakom za uspeh. Iza njih su već četiri zlatne medalje, od pionira do mlade selekcije, i samo se postavlja pitanje da li smo u zemlji u kojoj se traži uspeh preko noći spremni da čekamo sedam godina da bismo slušali himnu "Bože pravde",zašto da ne, možda čak i u Madridu 2016 (španska prestonica kandidat za domaćina Olimpijskih igara). I, što je još važnije, da li ćemo imati košarkaški savez koji će znati da bude druga kuća ovim mladićima. U našem slučaju, selektiranje treba početi od onih koji vode košarku, jer odatle nizbrdo kreće lanac pogrešnih izbora na čijem dnu su igrači zbog čijih izjava nam se smeje čitav svet.