Битеф у знаку Великог рата

Овогодишње, 48. издање Битефа, које ће пратити слоган „Прошлост је сада”,  представиће публици у Београду и Новом Саду између 20. и 30. септембра 13 представа иностране и домаће продукције које се у великој мери ослањају на годишњицу почетка Првог светског рата, уз занимљиве пратеће програме: Битеф полифонија, Битеф на филму и друге садржаје.

– Битеф представља симбол историје овдашњег позоришта, место сусрета уметника из целог света, на којем су стасавале генерације наших редитеља, на које култура ове земље може да буде поносна. Ако је слоган овогодишњег Битефа „Прошлост је сада” можемо рећи да је будућност почела са првим Битефом 1967. године и да та будућност траје и данас. Министарство културе суфинансира Битеф на основу одлуке комисије на конкурсу за сценско стваралаштво – рекао је Иван Тасовац, министар културе, на јучерашњој другој по реду конференцији за новинаре одржаној поводом најаве 48. Битефа у Скупштини града Београда, његовом оснивачу. Тасовац је напоменуо да му је „изузетно драго што се испоставило да је Министарство културе суфинансирало и три представе које су увршћене у фестивалску селекцију, њихове продукције и будућа гостовања у иностранству”.

Селекцију потписује тандем Јован Ћирилов и Ања Суша који је располагао ограниченим средствима, али упркос томе, како су обећали – „позване представе су се препоручиле квалитетом и оправдавају традицију Битефа”. Заступљене су све тенденције, а овогодишња селекција сабрала је најбоље са европских простора. Селекторка Ања Суша нагласила је да Битеф ове године можда неће бити толико гламурозан као што је публика навикла, али средства нису дозволила да се доведу неки позоришни спектакли.

Фестивал ће отворити представа „А где је револуција, стоко”, хрватског редитеља Борута Шепаровића у продукцији „Монтажстоја” из Загреба у београдском Дому омладине, који обележава 50 година рада, па је то и Битефова подршка овој кући културе. Битеф ће затворити остварење „Фронт” у режији Лука Персевала у извођењу Талиа театра из Хамбурга. У међувремену позоришним сладокусцима  биће понуђене представе „(А)полониа” у режији Кжиштофа Варликовског у продукцији Новог театра из Пољске, „Наш разред” Јане Рос у извођењу Литванског националног драмског театра, „Комунитас на испиту” Ане Вујановић и Саше Асентића, који ће бранити боје српског театра. Следи представа „Прошлост је сада” Корине Мајер из Швајцарске, затим остварење „Бојно поље сећања 1914–2014” које стиже из Берлина у режији Ханса Вернера Крезингера. Темом Првог светског рада баве се и представе „Гробница за Бориса Давидовича”, настала према истоименој књизи Данила Киша у режији Ивице Буљана, „Змајеубице” Милене Марковић у режији Иве Милошевић, „Мали ми је овај гроб” Биљане Србљановић у режији Дина Мустафића. У завршници 48. Битефа београдска публика имаће прилику да види и представу „Александра Зец” контроверзног редитеља Оливера Фрљића, дело „Неопланта” Андраша Урбана и занимљиво сценско остварење „Полудела локомотива” словеначког редитеља Јернеја Лоренција, прошлогодишњег добитника „Политикине награде” за најбољу режију.

Задовољство поводом дуге и плодне сарадње са Битефом  изразили су јуче и Матијас Милер Виферинг, директор Гете института и Филип Ле Моан, аташе за културу Француског института, док је Милош Латиновић, в. д. директора Битефа захвалио на помоћи Извршном већу Војводине, граду Новом Наду, као и страним културним центрима, владама и амбасадама које су помогле долазак представа из Пољске, Литваније, Швајцарске, немачке, француске, Хрватске, Словеније како за главни програм, тако и за Битеф полифонију.

----------------------------------------------

„Политикин” жири

Жири овогодишње 37. Политикине награде за најбољу режију на Битефу предводиће угледни редитељ Дејан Мијач. Чланови жирија су и редитељка Анђелка Николић, као и представници „Политике”: Весна Рогановић, Ана Тасић и Борка Г. Требјешанин.

----------------------------------------------

„Златна моруна” Битефово зборно место

Фестивалски центар 48. Битефа  заживеће у кафани „Златна моруна” на Зеленом венцу. Она је ушла је у историју као зборно место младобосанских револуционара Трифка Грабежа, Гаврила Принципа и Недељка Чабриновића. У „Златној моруни” је, наиме, на име Недељка Чабриновића из Босне стигло писмо са белешком загребачког листа „Србобран” о доласку Франца Фердинанда у Сарајево 1914. године.