Bitef u znaku Velikog rata

Ovogodišnje, 48. izdanje Bitefa, koje će pratiti slogan „Prošlost je sada”,  predstaviće publici u Beogradu i Novom Sadu između 20. i 30. septembra 13 predstava inostrane i domaće produkcije koje se u velikoj meri oslanjaju na godišnjicu početka Prvog svetskog rata, uz zanimljive prateće programe: Bitef polifonija, Bitef na filmu i druge sadržaje.

– Bitef predstavlja simbol istorije ovdašnjeg pozorišta, mesto susreta umetnika iz celog sveta, na kojem su stasavale generacije naših reditelja, na koje kultura ove zemlje može da bude ponosna. Ako je slogan ovogodišnjeg Bitefa „Prošlost je sada” možemo reći da je budućnost počela sa prvim Bitefom 1967. godine i da ta budućnost traje i danas. Ministarstvo kulture sufinansira Bitef na osnovu odluke komisije na konkursu za scensko stvaralaštvo – rekao je Ivan Tasovac, ministar kulture, na jučerašnjoj drugoj po redu konferenciji za novinare održanoj povodom najave 48. Bitefa u Skupštini grada Beograda, njegovom osnivaču. Tasovac je napomenuo da mu je „izuzetno drago što se ispostavilo da je Ministarstvo kulture sufinansiralo i tri predstave koje su uvršćene u festivalsku selekciju, njihove produkcije i buduća gostovanja u inostranstvu”.

Selekciju potpisuje tandem Jovan Ćirilov i Anja Suša koji je raspolagao ograničenim sredstvima, ali uprkos tome, kako su obećali – „pozvane predstave su se preporučile kvalitetom i opravdavaju tradiciju Bitefa”. Zastupljene su sve tendencije, a ovogodišnja selekcija sabrala je najbolje sa evropskih prostora. Selektorka Anja Suša naglasila je da Bitef ove godine možda neće biti toliko glamurozan kao što je publika navikla, ali sredstva nisu dozvolila da se dovedu neki pozorišni spektakli.

Festival će otvoriti predstava „A gde je revolucija, stoko”, hrvatskog reditelja Boruta Šeparovića u produkciji „Montažstoja” iz Zagreba u beogradskom Domu omladine, koji obeležava 50 godina rada, pa je to i Bitefova podrška ovoj kući kulture. Bitef će zatvoriti ostvarenje „Front” u režiji Luka Persevala u izvođenju Talia teatra iz Hamburga. U međuvremenu pozorišnim sladokuscima  biće ponuđene predstave „(A)polonia” u režiji Kžištofa Varlikovskog u produkciji Novog teatra iz Poljske, „Naš razred” Jane Ros u izvođenju Litvanskog nacionalnog dramskog teatra, „Komunitas na ispitu” Ane Vujanović i Saše Asentića, koji će braniti boje srpskog teatra. Sledi predstava „Prošlost je sada” Korine Majer iz Švajcarske, zatim ostvarenje „Bojno polje sećanja 1914–2014” koje stiže iz Berlina u režiji Hansa Vernera Krezingera. Temom Prvog svetskog rada bave se i predstave „Grobnica za Borisa Davidoviča”, nastala prema istoimenoj knjizi Danila Kiša u režiji Ivice Buljana, „Zmajeubice” Milene Marković u režiji Ive Milošević, „Mali mi je ovaj grob” Biljane Srbljanović u režiji Dina Mustafića. U završnici 48. Bitefa beogradska publika imaće priliku da vidi i predstavu „Aleksandra Zec” kontroverznog reditelja Olivera Frljića, delo „Neoplanta” Andraša Urbana i zanimljivo scensko ostvarenje „Poludela lokomotiva” slovenačkog reditelja Jerneja Lorencija, prošlogodišnjeg dobitnika „Politikine nagrade” za najbolju režiju.

Zadovoljstvo povodom duge i plodne saradnje sa Bitefom  izrazili su juče i Matijas Miler Vifering, direktor Gete instituta i Filip Le Moan, ataše za kulturu Francuskog instituta, dok je Miloš Latinović, v. d. direktora Bitefa zahvalio na pomoći Izvršnom veću Vojvodine, gradu Novom Nadu, kao i stranim kulturnim centrima, vladama i ambasadama koje su pomogle dolazak predstava iz Poljske, Litvanije, Švajcarske, nemačke, francuske, Hrvatske, Slovenije kako za glavni program, tako i za Bitef polifoniju.

----------------------------------------------

„Politikin” žiri

Žiri ovogodišnje 37. Politikine nagrade za najbolju režiju na Bitefu predvodiće ugledni reditelj Dejan Mijač. Članovi žirija su i rediteljka Anđelka Nikolić, kao i predstavnici „Politike”: Vesna Roganović, Ana Tasić i Borka G. Trebješanin.

----------------------------------------------

„Zlatna moruna” Bitefovo zborno mesto

Festivalski centar 48. Bitefa  zaživeće u kafani „Zlatna moruna” na Zelenom vencu. Ona je ušla je u istoriju kao zborno mesto mladobosanskih revolucionara Trifka Grabeža, Gavrila Principa i Nedeljka Čabrinovića. U „Zlatnoj moruni” je, naime, na ime Nedeljka Čabrinovića iz Bosne stiglo pismo sa beleškom zagrebačkog lista „Srbobran” o dolasku Franca Ferdinanda u Sarajevo 1914. godine.