Милион људи побегло из Украјине

 Кијев, Брисел – У протекла 24 сата у борбама са проруским снагама погинуло је 15 украјинских војника, објавио је портпарол украјинске војске. Према подацима Уједињених нација, у конфликту између украјинских и проруских снага до сада је погинуло укупно 2.600 људи, од којих око 800 украјинских војника, пренео је Ројтерс.

Агенција УН за избеглице саопштила је, такође, да је као последица сукоба на истоку Украјине један милион људи напустио своје домове. Од тог броја, 260.000 су интерно расељени, док је 814.000 избегло у Русију.

Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да се тај конфликт, који траје већ пет месеци, драматично погоршао откад су се проруским снагама у борбама придружиле руске снаге.

Порошенко је додао да Русија сада спроводи „отворену агресију” против Украјине. Званична Москва, са друге стране, негира да су њене трупе присутне на територији Украјине.

Лидери западних земаља планирају да покажу снажно јединство на самиту НАТО-а у Велсу у вези са одговором на „руску агресију на Украјину”, али опције које имају на располагању су ограничене с обзиром на недостатак политичког консензуса око директне интервенције, оцењује данас АФП.

Планирано размештање неколико хиљада војника НАТО и војне опреме у источној Европи има за циљ да „умири” чланице Алијансе из бившег источног блока, али и да разљути Русију будући да ће ти потези довести у питање и кључни споразум НАТО са Москвом.

Међутим, на самиту НАТО у Велсу, у четвртак и петак, лидери ће се вероватно уздржати од тога да отворено изазову Москву због кризе на истоку Украјине, оцењује агенција. „Могућност да дође до било какве отворене војне интервенције је мало вероватна. За то не постоји подршка на било којем нивоу у НАТО. Нико неће ни да делује самоиницијативно”, сматра директор Краљевског института за међународне односе у Лондону Робин Ниблет.

Он напомиње да не постоји никаква обавеза за НАТО да делује будући да Украјина није чланица тог савеза и стога не подлеже истим принципима „колективне одбране”.

Неке чланице НАТО, попут Румуније, и поједини „ратоборни” амерички сенатори затражили су од Алијансе да помогне у снабдевању украјинске војске, али су други савезници остали много уздржанији по том питању, подсећа АФП.

Алијанса је суспендовала већи део сарадње са Москвом после анексије Крима, али се и даље чврсто држи Оснивачког акта НАТО–Русија који ограничава број снага које НАТО може да распореди на територији држава бившег источног блока.

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен најавио је да ће савезници формирати ударне јединице за брзо реаговање и градити привремене базе на источним ободима Алијансе. „Кључно је да ће присуство НАТО на истоку бити у будућности много видљивије”, указао је он.

Расмусен је рекао да ће једна од главних тема на самиту бити формирање ударне јединице за брзо реаговање од неколико хиљада војника, у коју ће осим копнених, поморских и ваздушних елемената бити укључене и специјалне снаге.

Упитан да дефинише однос НАТО према Русији, са којом је 1997. године постигнут споразум да савез не прави перманентне базе на истоку, генерални секретар је одговорио да је Русија та која види НАТО као противника, што произилази из званичних изјава и руских војних докумената.

Из седишта НАТО је најављено да ће бити формиран поверилачки фонд који ће помоћи финансирање логистике украјинске војске, командну и контролну структуру, као и исплату пензија украјинским војницима, укључујући и оне који су рањени у сукобима са проруским снагама.

Самиту у Велсу ће присуствовати и украјински председник Петро Порошенко који је рекао да очекује да земље чланице НАТО појединачно упуте испоруке оружја Украјини.

Што се тиче планова о чланству Украјине у НАТО, ново руководство у Кијеву је најавило да намерава да упути захтев националном парламенту да обнови ту процедуру која је стопирана 2010. доласком на власт проруског председника Виктора Јануковича.

Генерални секретар Уједињених нација (УН) Бан Ки Мун упозорио је западне силе да не постоји војно решење за украјинску кризу, пошто је Украјина оптужила Русију за покретање великог рата на истоку земље.

Бан је рекао да је веома забринут због дешавања у Украјини и жели да се избегне даље погоршавање „веома хаотичне и опасне ситуације на терену”, пренела је агенција АФП. „Знам да Европска унија (ЕУ), Американци и већина западних земаља разговарају веома озбиљно међу собом како да реше овој проблем. Оно што је важно у овом тренутку јесте да они треба да знају да не постоји војно решење у томе. Требало би да постоји дијалог за политичко решење, то је оправданији начин”, нагласио је Бан у разговору с новинарима током посете Новом Зеланду.

Бан је реаговао на трипартитне разговоре у Минску о ескалацији кризе у Украјини, који су почели, иза затворених врата, у белоруској престоници уз присуство представника Украјине, Русије, ОЕБС-а и проруских снага са украјинског истока.

----------------------------------------------

Шојгу на црној листи ЕУ

Брисел – Европска унија у петак би могла да одлучи да прошири санкције Русији, а међу предложеним казненим мерама је и забрана уласка у ЕУ руском министру одбране Сергеју Шојгуу, сазнаје Ројтерс из дипломатских извора у Бриселу.

Федерика Могерини, шефица италијанске дипломатије и новоизабрана висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, изјавила је да ће одлука ЕУ о пооштравању санкција Русији бити донета у петак, пошто Европска комисија финализира предлоге изнете на састанку ЕУ у понедељак на амбасадорском нивоу.

Могеринијева је додала да ће Комисија радити на јачању пакета санкција против Русије због војне инвазије у Украјини, и то у четири сектора, укључујући одбрану и финансије.

Британска агенција навела је да би нове санкције обухватале и забрану задуживања руских државних компанија у Европи.

Претходним рундама санкција, забрана задуживања односила се само на руске банке у државном власништву.

Новим казненим мерама, како је предложено, датум доспећа обвезница руских државних банака које могу да се продају у ЕУ био би скраћен са 90 на 30 дана.

ЕУ разматра и проширење забране продаје робе двоструке, цивилне и војне намене свим потенцијалним руским увозницима, а не само компанијама из области одбране, као што је било одлучено на претходном састанку у јулу.

Забрана продаје напредне технологије Русији могла би да буде проширена и на услуге сервисирања.

Русија би, такође, могла да престане да добија и позиве за учешће на културним, привредним и спортским манифестацијама.

Нови пакет санкција Русији могао би бити координисан са осталим чланицама Групе седам – САД, Канадом и Јапаном, наводи Ројтерс.

Танјуг