Кипарски суд одбацио тужбу Предрага Ђорђевића

Никозија – Суд у Никозији одбацио је у понедељак тужбу српског бизнисмена са Кипра Предрага Ђорђевића против Лаики банке, у којој он тврди да је та кипарска банка држала његов новац на тајном рачуну, који је био део шеме прања новца Милошевићевог режима за време санкција, пише "Сајпрус мејл".

Овај бизнисмен тражи одштету за трансакцију од 900.000 немачких марака која, по његовим речима, није извршена до краја.

Ђорђевић је 1994. имао дозволу Уједињених нација на хуманитарној основи, која му је омогућила да једној српској компанији продаје памук за медицинске производе у време док су на снази биле санкције против Југославије. Да би олакшао плаћање, Ђорђевић је отворио рачун у Београдској банци у Никозији на име своје трговинске фирме "Генемп". Али, уместо да директно из Београда прими пун износ, тврди Ђорђевић, Генемп је добио само 537.000 ДМ, које су биле пренете са рачуна офшор компаније "Антексол" у Лаики банци. Ђорђевић је од Лаики банке тражио преосталих 360.000 ДМ плус одштету. Он верује да је и тај износ био уплаћен на рачун "Антексола" у Лаики банци, али да је употребљен у друге сврхе.

Међународни суд за ратне злочине именовао је "Антексол" као једну од осам офшор компанија које су биле део мреже за прање новца. Све су оне имале отворене рачуне код Лаики банке, а на Кипру их је регистровала фирма Тасоса Пападопулоса.

Ђорђевић тврди да је његова компанија помешана са неком од оних које су биле задужене за "прање" новца, као и да су Лаики банка (у то време Popular Bank), Београдска банка и "Антексол" били део завере да се новац илегално пребацује из бивше Југославије на Кипар.

По овом сценарију, кеш би стизао на аеродром у Ларнаки у коферима; ту би се југословенски курири састајали са представницима Београдске банке; новац би се потом бројао и депоновао на разне рачуне у Лаики банци у присуству банкарских службеника и представника Београдске банке.

Лаики банка негира било какву кривицу.

У пресуди донетој у понедељак, судија Никос Сандис је рекао да су сведочења која је тужитељ представио као доказ завере већином неуверљива и да су, осим тога, излагања неких сведока "препуна противречности".

Судија се посебно усредсредио на сведочење самог Ђорђевића. Говорећи о изјави која је, по његовом мишљењу, кључна за цео случај, Сандис је навео да је Ђорђевић у почетку тврдио да је наводни тајни рачун био код Лаики банке. Међутим, приликом унакрсног испитивања, Ђорђевић је признао да је рачун имао код кипарског представништва Београдске банке, пише "Сајпрус мејл".

То су оспорили Ђорђевићеви адвокати, који мисле да је судија погрешно интерпретирао оно што је стварно речено у суду.

Затим, Сандис је рекао да се није уверио да је спорна трансакција износила 900.000 ДМ, примећујући да сведоци нису били сигурни ни о тачној суми ни о релевантним датумима.

Такође, према тврдњама судије, сведочење бившег министра правде Србије Владана Батића ни на који начин "није помогло тужитељу".

"Његове изјаве су биле уопштене, неосноване и ничим повезане са годином у питању, 1994. Он није дошао на суд да лаже... али је дошао решен да исприча своју причу о начину на који је вршено прање новца..."

Закључак судије Сандиса је био следећи: "Никада није доказано да је било ко пребацио износ од 900.000 ДМ на рачун Београдске банке, нити да је било ко примио ту суму у било које време. Такође, није доказано да је тај износ послат у врећама или у коферима из бивше Југославије на аеродром у Ларнаки или да је дошао у посед тужене стране у било којој фази на начин који би их учинио одговорним".

Осим тога, "нема сведочења на основу ког би се с вероватноћом могло закључити да је "Антексол трејд лимитид" био део механизма да се заобиђу санкције Савета безбедности УН, образложио је судија, додајући да "сама чињеница да су тужени били клијенти адвокатске канцеларије Тасоса Пападопулоса не представља основ за такав закључак".

"Такође није утврђено да је поменути износ илегално увезен на Кипар са циљем да се заташкају наводне активности тужене стране у вези са југословенским интересима или за сврхе прања новца."

Сотерис Дракос, један од Ђорђевићевих адвоката, рекао је за "Сајпрус мејл" да ће се жалити Врховном суду.

"Пресуда врви од грешака, а на многим местима је и резоновање погрешно," прокоментарисао је Дракос.

Тужба је поднета у јуну 2000, али је суђење почело тек у лето 2006.