Вучић: Нисам осетио притисак ЕУ због Русије

Премијер Србије Александар Вучић ублажио је претходну изјаву министра спољних послова Ивице Дачића, рекавши да из Европске уније није осетио притисак на Србију за увођење санкција Руској Федерацији због ситуације у Украјини и поручио да ће његов став да Србија не уводи санкције Русији остати непромењен.

На питање новинара да прокоментарише Дачићеву изјаву да очекује јачи притисак ЕУ на Србију да уведе санкције Русији, Вучић је, према Танјугу, рекао да ако притисак на некога треба да постоји, онда је то на премијера, али да он тај притисак није осетио. „Ако на некога треба да постоји притисак и ако он постоји, то ће пре свега бити на председника владе. Ја то нисам доживљавао као притисак. То су били разговори, не увек лаки. Мислим да се поштује позиција Србије, а ми бринемо о Србији”, рекао је Вучић.

Према његовим речима, на функцију премијера изабран је да би радио све што може у интересу грађана Србије, „иако су многи мислили да неки други управљају овом земљом”, да се налазимо на европском путу, али да Србија није увела санкције Русији. „Србија има више разлога за то и сматра да је то за њу и њене грађане најбоља могућа политика. Да ли ћемо такав политички став успети да одржимо или ће доћи до политичких промена, то је већ друга ствар, али сам лично веома одлучан да тај став Србије задржимо. Никада не знате ко може да направи неку нову већину – не бих то искључио”, рекао је премијер.

Ни у годишњем извештају Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама, који треба да буде објављен следећег месеца, неће, по свој прилици, бити посебно замерено нашој земљи што се не придружује европским санкцијама против Русије. Тако извор „Политике” близак бриселским дипломатским круговима каже да не верује да ће се став Србије према Русији драстичније одразити на садржај тог документа. „Сигуран сам да ће у извештају бити описно речено да су се у Србији појавили гласови да овај тренутак треба искористити за повећање извоза у Русију, као и то како је реаговала српска влада, али не верујем да ће ту сада бити нека велика критика на рачун спољне политике Србије. У ЕУ ствари се стављају на вагу и ако је за Европску комисију, односно за водеће земље у ЕУ, важније да регулишу питање Косова и евентуално Босне, онда је питање односа са Русијом другоразредно. То питање ће се можда појавити у неком каснијем контексту, јер ионако нигде не стоји да земље треба да поистовете свој однос са ставом ЕУ него да свој став у спољној политици усклађују са ЕУ, што подразумева један процес”, каже наш саговорник и, с друге стране, указује „ако би Србија давала јачу подршку Русији, да, рецимо, узме Украјини територију, то би онда и те како наишло на груба реаговања у Бриселу”.

Овако, имајући у виду актуелне изјаве српских званичника о том питању, с времена на време, скреће се пажња српским званичницима да треба да ускладе своје спољнополитичке потезе са потезима Брисела. 

Објашњавајући шта Брисел тражи од Београда кад је у питању Русија, шеф преговарачког тима Тања Мишчевић недавно је изјавила да су они то дефинисали као питање солидарности или активне неутралности. „Разумеју да је наша позиција специфична и да Србија због својих спољнополитичких и економских интереса жели да задржи ситуацију у којој неће уводити санкције Русији, али да је спремна да, до момента уласка у ЕУ, прихвати све обавезе које произлазе из чланства, укључујући и спољну политику и политику безбедности ЕУ”, рекла је она.

Иначе, наш бриселски извор тврди да је годишњи извештај већ завршен, да циркулише по земљама чланицама, а да ће онда, пре објављивања, доћи и до Владе Србије на претходно разматрање.

Код нас се, подсетимо, по правилу зазире од тога шта ће се наћи у извештају ЕК. Додуше, прошле године смо прилично добро прошли, јер је тада оцењено да је Србија ојачала реформе и да „довољно испуњава политичка мерила”, а делом и економске критеријуме, те да најкасније у јануару 2014. треба да буду отворени преговори о чланству, што се и догодило. Годину дана раније, међутим, 2012, иако је Србија очекивала препоруку о датуму почетка преговора са ЕУ, она је ипак изостала. Уместо тога, стигла је оцена да треба да се побољшају односи са Косовом, као што су, још раније, рецимо 2010, посебно захтевани већи напори у хапшењу хашких оптуженика.