Vučić: Nisam osetio pritisak EU zbog Rusije

Premijer Srbije Aleksandar Vučić ublažio je prethodnu izjavu ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, rekavši da iz Evropske unije nije osetio pritisak na Srbiju za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji zbog situacije u Ukrajini i poručio da će njegov stav da Srbija ne uvodi sankcije Rusiji ostati nepromenjen.

Na pitanje novinara da prokomentariše Dačićevu izjavu da očekuje jači pritisak EU na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, Vučić je, prema Tanjugu, rekao da ako pritisak na nekoga treba da postoji, onda je to na premijera, ali da on taj pritisak nije osetio. „Ako na nekoga treba da postoji pritisak i ako on postoji, to će pre svega biti na predsednika vlade. Ja to nisam doživljavao kao pritisak. To su bili razgovori, ne uvek laki. Mislim da se poštuje pozicija Srbije, a mi brinemo o Srbiji”, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, na funkciju premijera izabran je da bi radio sve što može u interesu građana Srbije, „iako su mnogi mislili da neki drugi upravljaju ovom zemljom”, da se nalazimo na evropskom putu, ali da Srbija nije uvela sankcije Rusiji. „Srbija ima više razloga za to i smatra da je to za nju i njene građane najbolja moguća politika. Da li ćemo takav politički stav uspeti da održimo ili će doći do političkih promena, to je već druga stvar, ali sam lično veoma odlučan da taj stav Srbije zadržimo. Nikada ne znate ko može da napravi neku novu većinu – ne bih to isključio”, rekao je premijer.

Ni u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama, koji treba da bude objavljen sledećeg meseca, neće, po svoj prilici, biti posebno zamereno našoj zemlji što se ne pridružuje evropskim sankcijama protiv Rusije. Tako izvor „Politike” blizak briselskim diplomatskim krugovima kaže da ne veruje da će se stav Srbije prema Rusiji drastičnije odraziti na sadržaj tog dokumenta. „Siguran sam da će u izveštaju biti opisno rečeno da su se u Srbiji pojavili glasovi da ovaj trenutak treba iskoristiti za povećanje izvoza u Rusiju, kao i to kako je reagovala srpska vlada, ali ne verujem da će tu sada biti neka velika kritika na račun spoljne politike Srbije. U EU stvari se stavljaju na vagu i ako je za Evropsku komisiju, odnosno za vodeće zemlje u EU, važnije da regulišu pitanje Kosova i eventualno Bosne, onda je pitanje odnosa sa Rusijom drugorazredno. To pitanje će se možda pojaviti u nekom kasnijem kontekstu, jer ionako nigde ne stoji da zemlje treba da poistovete svoj odnos sa stavom EU nego da svoj stav u spoljnoj politici usklađuju sa EU, što podrazumeva jedan proces”, kaže naš sagovornik i, s druge strane, ukazuje „ako bi Srbija davala jaču podršku Rusiji, da, recimo, uzme Ukrajini teritoriju, to bi onda i te kako naišlo na gruba reagovanja u Briselu”.

Ovako, imajući u vidu aktuelne izjave srpskih zvaničnika o tom pitanju, s vremena na vreme, skreće se pažnja srpskim zvaničnicima da treba da usklade svoje spoljnopolitičke poteze sa potezima Brisela. 

Objašnjavajući šta Brisel traži od Beograda kad je u pitanju Rusija, šef pregovaračkog tima Tanja Miščević nedavno je izjavila da su oni to definisali kao pitanje solidarnosti ili aktivne neutralnosti. „Razumeju da je naša pozicija specifična i da Srbija zbog svojih spoljnopolitičkih i ekonomskih interesa želi da zadrži situaciju u kojoj neće uvoditi sankcije Rusiji, ali da je spremna da, do momenta ulaska u EU, prihvati sve obaveze koje proizlaze iz članstva, uključujući i spoljnu politiku i politiku bezbednosti EU”, rekla je ona.

Inače, naš briselski izvor tvrdi da je godišnji izveštaj već završen, da cirkuliše po zemljama članicama, a da će onda, pre objavljivanja, doći i do Vlade Srbije na prethodno razmatranje.

Kod nas se, podsetimo, po pravilu zazire od toga šta će se naći u izveštaju EK. Doduše, prošle godine smo prilično dobro prošli, jer je tada ocenjeno da je Srbija ojačala reforme i da „dovoljno ispunjava politička merila”, a delom i ekonomske kriterijume, te da najkasnije u januaru 2014. treba da budu otvoreni pregovori o članstvu, što se i dogodilo. Godinu dana ranije, međutim, 2012, iako je Srbija očekivala preporuku o datumu početka pregovora sa EU, ona je ipak izostala. Umesto toga, stigla je ocena da treba da se poboljšaju odnosi sa Kosovom, kao što su, još ranije, recimo 2010, posebno zahtevani veći napori u hapšenju haških optuženika.