Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чувари Гебелсовог наслеђа

Гугловом интернет-порталу "Ју тјуб" прети забрана рада у више европских држава – због ширења расистичке, (нео)нацистичке и радикално исламистичке пропаганде.

Прва правоснажна забрана изречена је минуле недеље у Турској. Одлуком суда у анадолском граду Сивас, тамошњем телекому је наложено да забрани емитовање садржаја са платформе популарног музичког и видео-портала преко Интернета. У увредљивим видео-клиповима на најгрубљи је начин вређано сећање на оснивача Турске републике Мустафе Кемала Ататурка. Нису поштеђени ни председник државе Абдулах Гул, ни премијер Реџеп Тајип Ердоган.

Турска афера надовезала се на истрагу која се води у Аустрији. После објављивања нацистичких видео-сеанси у касарни пограничног гарнизона у Салцбургу на порталу "тјуба", војна команда је поднела пријаву против "Ју тјуба" због покушаја нарушавања угледа војске – препознати актери, аустријски војници, наравно, санкционисани су. До сличног развоја ситуације могло би да дође у Немачкој где група невладиних организација, представника верских заједница и удружења грађана припрема колективну тужбу против "Ју тјуба".

Говор мржње

Крију ли се чувари Гебелсовог наслеђа иза једне од најомиљенијих интернет-платформи омладине, како тврде немачки и аустријски коментатори? 

Професор Хелмут Тома, покровитељ акција немачког Друштва против злоупотребе Интернета, тврди да је недвосмислено реч о кршењу законских одредби против ширења расизма и (нео)нацизма. Тома наводи примере који указују на димензију расистичке пропаганде: "Ноћ на Мисисипију расветљавају пламена распећа, понека прљава чамуга спасава голи живот свој, бежећи без трага у тмини тој..." Лид рок памфлета посвећен Кју клукс клану – пева га група "Командо Фрајслер" – сврстан је у ред најтраженијих клипова Гугловог видео-портала. Клип је у Немачкој, у првих осам месеци ове године, посећен четири стотине хиљада пута. Корисници су дали предност само надриносталгичној балади "Штурмфирер у есесу", рок групе "Ландсер" – посећена је у истом периоду пола милиона пута.

Порекло назива неонацистичких музичких група даје одговор на питање о коме је реч. О поимању групе "Командо Фрајслер" сведочи превод – Фрајслерови командоси. Роланд Фрајслер био је главни судија Хитлеровог преког суда "Народни трибунал".  Рокери групе "Ландсер" позајмили су име од средњовековних немачких војника, по којима је Хитлер називао своје пешадинце. "Ландсери" уживају и неславни примат. Савезни (врховни) суд Немачке прогласио их је, као прву музичку групу у земљи, криминалном организацијом.

Ћутање одговорних

У званичном саопштењу централне установе за заштиту омладине на Интернету у Немачкој, истакнуто је да је челницима "Ју тјуба" упућено преко стотину писмених опомена, само у протеклих неколико месеци, али су сва упозорења остала без одговора.

Избор клипова не ограничава се на музичка "достигнућа". У оригиналној верзији се нуди и нацистички играни филм из 1940. године "Јеврејин Зис". Филм, чије је приказивање у Немачкој забрањено, без уводног и пропратног коментара, има за тему живот финансијског саветника мојсијевске вере Јозефа Зиса Опенхајмера у Виртембершком војводству у осамнаестом веку. У Трећем рајху филм је коришћен као "историјски доказ о злочиначком третману који су Јевреји спроводили над Немцима". Од 1954. године филм се користи у арапским земљама као пропаганда против Израела.

Централни савет Јевреја у Немачкој покренуо је иницијативу за увођење забране размене расистичких и неонацистичких садржаја преко Интернета. Потпредседник те организације Самјуел Корн је додао да се разматра и могућност подношења кривичне пријаве против одговорних за садржаје "Ју тјуба". А берлински професор социологије Хајо Функе довео је садржаје поменутог сајта у везу са растућом стопом криминалитета, мотивисаног расном мржњом и екстремним опредељењима.

Суочени са претњама санкцијама, одговорни у "Ју тјубу", ипак, показују спремност на "извесне" компромисе. Први се пут огласио и већински власник "Гугл", признајући да није лако контролисати милионе прилога: "Ту и тамо поткраде се понека грешка". Ваљда попут оне, о Паулу Јозефу Гебелсу: "...Био је један од најутицајнијих и најпопуларнијих политичара Трећег рајха."
Милош Казимировић

--------------------------------------------------------------------------

Слике веселог живота есес-убица у Аушвицу

Берлин – Музеј Холокауста у Вашингтону је објавио фотографије о веселом животу нацистичких убица у најзлогласнијем концентрационом логору Аушвицу, на којима се види и доктор Јозеф Менгеле, "анђео смрти", познат по најокрутнијим експериментима над логорашима, јавили су јуче готово сви немачки медији.

Фотографије настале, како се процењује, од маја до децембра 1944. у Аушвицу, приказују радостан живот масовних убица, који славе, радују се, свирају хармонику, уживају у боровницама, певају, пале божићне свећице, сунчају се ... све то у близини гасних комора.

"На фотографијама се не види ниједан затвореник у позадини, ништа страшно. Управо то их чини језивим", рекла је шеф фотографске збирке музеја Џудит Коен.

Албум, власништво Карла Хекера, ађутанта последњег команданта логора Аушвиц Рихарда Бера, који је тек почетком шездесетих година ухапшен, понудио је музеју Холокауста у Вашингтону пензионисани официр тајне службе америчке војске, који је те фотографије пронашао у једном стану у Немачкој 1946. године.

На фотографијама се виде есес официри, чувари, младе, веселе жене у опуштеним ситуацијама друштвеног живота, који су водили у сенци гасних комора Аушвица, синонима за сва људска страдања у Другом светском рату.
Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.