Намерно провоцирамо јавност

У ишчекивању овогодишњег 48. Битефа који носи поднаслов „Прошлост је сада”, разговарали смо са Јованом Ћириловић, првим човеком овог престижног позоришног скупа. Ново издање фестивала ће од 20. до 30. септембра представити 13 савремених позоришних остварења уметника из Хрватске, Пољске, Швајцарске, Немачке, Словеније и Србије. Селекцију је поред Јована Ћирилова потписала и Ања Суша.

Селекцију овогодишњег 48. Битефа чине готово све битне ставке које су карактерисале овај фестивал кроз његову историју. Које представе и ауторе бисте посебно препоручили?

Није штос нити избегавање одговора, већ истина да се пред тим питањем осећам као отац кога нагоне да каже кога сина или ћерку највише воли. Осим тога, ово је фестивал с веома цењеним наградама. Моја препорука би могла да се доживи као притисак на жири из неких мојих разлога.

Ове године Битеф је посвећен политичком театру. Како гледате нa однос позоришта и политике, то јест Битефа и политике, будући да овај фестивал дуго траје и много тога памти?

Сваке године Битеф је био посвећен политици, културној, али и у најширем па и у дословном смислу. Просто је немогуће нечим се релевантним бавити у театру, а да то није и политика, често и веома конкретна, чак дневна.

Велики део културне јавности и даље упорно игнорише Битеф. Какве полемике овога пута очекујете? Да ли понекад намерно провоцирате позоришну Србију?

Наравно, да између осталог и даље намерно провоцирамо нашу јавност, јер Битеф је и настао као велика светска провокација, а поготово у једној социјалистичкој земљи. Некако не осећам да неко Битеф игнорише. Напротив, онe који га не воле из разних разлога Битеф нервира, а он тимe живи свој познати драматични живот пун видљиве и мање видљиве борбе.

У седамнаестој години постали сте члан СКОЈ-а и Комунистичке партије. После тога нисте званично узимали ничију партијску књижицу, али сте, познато је, поједине странке посебно симпатисали. Како гледате на актуелне политичке прилике у земљи. Који политичари су данас по Вашој мери?

Када ја изговорим име неког конкретног политичара онда се то предимензионира. Малтене као да сам постао члан те партије. Зато нећу рећи ниједно име, али поштујем оне који јасно кажу чак и непријатно у лице народу где смо и шта можемо. Ценим што данас најодговорнији не пристају на условљавање ни са чије стране споља  наших добрих односа лошим односима са неком другом великом силом.

Ваша и најбоља и најгора особина је толерантност. Ипак, сМиром Траиловић сте се свакодневно свађали. Како проналазите заједнички језик са Ањом Сушом приликом одабира представa за селекције Битефа?

Свађа са Миром је била под наводницама. Више игра него истина. Ања и ја се такође брзо сложимо. Иако смо различите генерације, у односу према данашњим театарским тенденцијама смо блиски, а онда је све остало, чак и оно и конкретно лако. А мала неслагања бивају само неминовна појединост.

Велика уметност је велика и када није индивидуална. Које представе и уметнике штосте их гледали током дуге каријере посебно памтите?

Памтим и добре, а нажалост и лоше. Ако је о изузетним вредностима, онда су то Брук, Готовски и Вилсон. Брук је најмудрија глава у нашој позоришној садашњости. Свет још нема већег интелектуалца, теоретичара и практичара од њега.

Који период је по Вама заправо златно доба Битефа? Шта га је обележило?

Златно доба је наравно сам почетак Битефа пре скоро пола века у знаку херојске борбе да се изборимо против једне добрим делом позоришно конзервативне средине, и гледалаца и стваралаца. А прави творци битно новог су ретки и код нас и у свету.

Има ли нечега за чим жалите? Чега се плашите?

Немам обичај да за нечим жалим. Значајан је период када смо били важни са нашим представама и Битефом и у свету па је било и више средстава и сваке друге подршке. А плашљив нисам.

Шта Вас на тренутак усрећи, шта растужи?

Само неко ко је будала може да изговори да је срећан. Срећа је облик контрапродуктивног осећања које онемогућује појединца да се изрази, каже горку истину, да се снађе у свету уметности. То не значи да сам склон да се растужим. Ипак, најтужније ми је када нека представа из света нарочито млађих уметника не доживи на Битефу успех који сам ја очекивао и у чије вредности верујем.