НАТО поново у моди

Украјина оживела Алијансу: Дводневни самит НАТО у Велсу завршен је усвајањем заједничке декларације са чак 113 тачака. Председници држава и влада чланица НАТО вредно су два дана радили и добили смо званични папир у којем готово да нема кутка планете који није „обрађен”.

Утисак који се појавио почетком пролећа да би украјинска криза могла да потпуно” оживи” Алијансу на самиту у Њупорту апсолутно је потврђен. НАТО је не само живнуо већ је озбиљно најавио шта ће све радити: где ће преговарати, где звецкати оружјем, где ће ударити.

Са самита НАТО послата је јасна порука да је данас највећи непријатељ Алијансе – Русија. И то не само због Украјине. НАТО је закључио да је Москва непоуздан партнер, да не поштује уговоре о сарадњи, да је претња за европску безбедност. Због тога је усвојена одлука да се са Русијом прекине свака политичка и војна сарадња.

Најважнији конкретни резултат велшког самита НАТО свакако је формирање јединица за брзо реаговање – око пет хиљада војника - које треба да крстаре по базама у Источној Европи, одатле плаше Русију и одвраћају је од војне акције против неке источноевропске чланице Алијансе. Највећи део ове путујуће дружине биће британски војници, а на самиту није прецизирано где ће се налазити тих пет ротирајућих база у које ће трупе НАТО повремено свраћати.

Овакво решење није случајно. Алијанса таквим устројством ове своје „ударне песнице” и њених база показује да и даље поштује споразум НАТО и Русије из 1997. године који забрањује да западни савез има сталне борбене формације у новим чланицама у Средњој и Источној Европи. За разлику од Русије која је, према тумачењу НАТО, извршила агресију на другу суверену државу ...

Чињеницу да је НАТО поново у моди челни људи Алијансе покушали су да искористе и да савез ојача. У завршном документу чланице се подсећају на обавезу да издвајају најмање два процента БДП за одбрану. Како би њихове армије али и НАТО били још моћнији.

И да не заборавимо. У тачки под бројем 40 велшке декларације спомиње се и Србија. Каже се да НАТО охрабрује Србију и подржава њену жељу да развија сарадњу са Алијансом.

Ратна пауза у Украјини: Примирје између власти у Кијеву и проруских побуњеника на истоку, потписано у петак у белоруској престоници, успева, упркос мањих чарки, да „преживи”. Ратна пауза добро је дошла једној и другој страни али је у овом тренутку била неупоредиво потребнија Кијеву.

Јер, без обзира на пристрана извештавања западних медија, прећуткивања и пропаганду Украјина је изгубила рат на истоку.

Почетком августа све је изгледало другачије. Украјинске трупе освојиле су велики део територије, стигле су до Луганска и Доњецка – два центра отцепљених територија. А онда је уследио преокрет, противник је кренуо у контраофанзиву и за украјинску војску и добровољачке трупе наступили су тешки тренуци. Уследили су велики порази, стотине украјинских војника је погинуло, десетине хиљада војника нашло се у обручу, изгубљена је огромна количина наоружања. Влади у Кијеву понестало је новца да плаћа воју акцију на истоку.

Крајем августа генерали НАТО, позвани су на хитну седницу. Њихов закључак био је војнички кратак и јасан.

„Војно гледано Кијев је изгубио рат”, била је „дијагноза” стратега Алијансе коју преноси угледни немачки недељник „Шпигел”.

НАТО генерале посебно је забринуло отварање другог фронта – на југоистоку Украјине. Оцењено је да би пад Маријупоља и отварање копненог коридора између Између Русије и Крима била катастрофа за власти у Кијеву. Украјина би тиме фактички изгубила контролу над комплетном источном границом са Русијом.

Примирје наравно помаже да се хладније главе размисли о томе шта да се уради сутра али је чињеница да се Украјина налази у готово безизлазној позицији. Кијев жели да уђе у НАТО, да постане чланица ЕУ што, међутим, никако не одговара Русији. Москва је, стиче се утисак, после губитка њеног човека у Кијеву – бившег украјинског председника Виктора Јануковича – сада добила још моћније оружје, проруске побуњенике који контролишу озбиљан део територије на истоку земље.

Свако разуман жели, наравно, да ратна пауза у Украјини што дуже потраје како би отпочели озбиљни преговори о решавању кризе. Е ту се тек могу очекивати прави политички „ратови”. Проруски побуњеници већ тврде да неће одустати од захтева за отцепљењем, Кијев дозвољава да се разговара само о децентрализацији и федерализацији државе. О судбини Крима и не треба трошити речи: страшно га желе и Украјина и Русија.

У таквој ситуацији готово је илузорно спомињати неке „обичније” проблеме: хуманитарну помоћ становништву, повратак готово милион избеглица, обнову уништеног ... Украјина ће наредних година сигурно бити на списку криза које „тињају” и прете да се разбуктају.