Пензионерима обећали па заборавили
Предизборне најаве да ће се одмах по доласку на власт надлежни позабавити судбином (повећањем) пензија, остале су за сада само на нивоу реторике. Пензионери ће, наиме, бар према најавама из владе да ће се о свему томе у парламенту одлучивати тек почетком наредне године, очито морати још мало да (по)причекају на расправу о њиховом сада већ давнашњем захтеву да им се принадлежности усклађују на бази старе методологије, такозване "швајцарске формуле", која је као мерило за поређење узимала колико раст трошкова живота, толико и општи раст зарада у држави.
Милан Ненадић, члан Управног одбора Фонда за пензијско и инвалидско осигурање запослених, потврдио нам је ових дана да на ову тему, у последње време, није ни било разговора између представника надлежних републичких органа и заступника српских пензионера. Постоји "известан застој у решавању пензионерских проблема", вели Ненадић који, међутим, сматра да би, чак и ако су надлежни већ одлучили да овај проблем одложе за 2008. годину, са његовим решавањем, или боље рећи предлагањем измена и допуна закона, ваљало – одмах кренути. У супротном, поново ће се изгубити доста времена, а пензије само наставити сасвим сигурно да се круне.
Статистика, при томe, неумољиво сведочи о томе да је, судећи бар по мајском чеку који је у просеку износио 14.839 динара, просечна пензија у просечној заради учествовала са 55 одсто. То је још мање него пре, а као и раније је увелико већ испод законског минимума од 60 процената. Но, ако се настави садашњи тренд, процењују експерти, учешће пензија у зарадама у целој овој години на крају ће бити још мизерније, једва око 53 процента, с тим што се лако може десити да у децембру, због исплата 13. плате запосленима, пензије падну на још ниже гране, на само око 45 одсто просечне зараде!
Иако су се, дакле, већ сада стекли услови за ванредно усклађивање принадлежности оних који су завршили свој радни век, пензионери морају, поштујући закон, да сачекају 2008. годину како би им се пензије, евентуално, вратиле на прописани ниво од 60 одсто. Тиме, међутим, њихов проблем ни изблиза неће бити трајно решен, јер ће им пензије, не промени ли се закон, у будућности постајати, реално, све мање и мање.
Колико су пензије обезвређене потврђују, међутим, многи подаци, па и онај који каже да је последње повећање од 3,75 одсто од 1. априла досад већ "потрошено", будући да су трошкови за период април-јун порасли за три одсто, док су зараде повећане за око четири процента.
Пензије су, сем тога, током прошле и ове године спорије расле од буџетских расхода, и то два и по пута, што је у великој мери допринело да инфлација буде једноцифрена. Али, то не може да значи да пензије у Србији једине треба да зависе од економских могућности земље, а ни да буџетски дефицит, или (пре)велика јавна потрошња, евентуално, треба да онемогуће измене и допуне закона којима би се изашло у сусрет, у основи, ипак скромним пензионерским захтевима.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


