Насеље „расељено” у осам улица

Непријатним изненађењима за житеље вождовачког насеља „Степа Степановић” као да нема краја. Најновије је да ће морати да промене адресу у личним документима, а то по члану домаћинства кошта око 5.000 динара. На петицију којом траже останак старог назива – Улица војводе Степе – потпис је ставило 1.800 власника станова, али нису уверени да ће њихова иницијатива уродити плодом.

Упориште за песимизам је и изјава Горана Весића, градског менаџера, дата Танјугу. Он је рекао да жали што адресе у личним документима морају да се мењају у складу са променама назива улица, али да се то односи на све грађане Београда.

– Када се направи улица, она мора да добије име и не може да се зове прва, друга, педесета – казао је Весић.

Истина, улице кроз насеље никада и нису биле именоване на начин о коме говори градски менаџер. Све зграде су подведене под Улицу војводе Степе, која са горње стране омeђује комплекс. И када су станари почели да се усељавају 2012, та адреса им је уписана у лична документа.

Да то више није тако, недавно су, како каже Владимир Вићовац, члан Управног одбора Удружења станара насеља, сазнали на начин који сматрају непримереним.

– Обавештени смо о тако важној ствари плакатима који су истакнути само у неколико улаза. Друго, наша улица је већ имала име, а сваки улаз обележен је бројем у складу са законом пре доделе употребне дозволе. Треће, одлука је донета у новембру, када је привремено веће управљало градом и интересује нас да ли је овај орган о томе могао да одлучује – пита се Вићовац.

Он напомиње и да називи улица наденути у „Степи” већ постоје у другим деловима града, Борчи, Гроцкој и Земуну, што према градским одредбама које регулишу ову област није дозвољено.

Табле са новим називима улица још нису постављене, али се они који се са станарима „дописују” рачунима нашли начин да помогну поштарима.

„Инфостан” доставља рачуне на којима је и стара и нова адреса, а ЕПС и „Телеком” шаљу уплатнице са старим. Грађевинска дирекција Србије, инвеститор комплекса, користи нове називе када оглашава продају још празних станова и локала у насељу. А занимљиво је да се њено продајно место у овом комплексу и даље води на адреси – Улица војводе Степе 403У.  

Са те адресе, око 13.000 житеља вождовачког насеља чека разјашњења у вези са још неким непријатним изненађењима која су им приређена у претходних годину и по дана.

Почетком 2014. нелегално је започета градња цркве на парцели на којој треба да буде подигнут мањи тржни центар са домом здравља. Станари су спречили копање темеља, а републичка грађевинска инспекција је потом издала решење о забрани градње.

– Не смета нам да храм буде подигнут у насељу, али не на парцели на којој је предвиђен дом здравља. Његова изградња је и даље под знаком питања иако смо ми купујући станове платили и додатне садржаје у комплексу: две школе, два вртића, тржни центар... Они су нам презентовани када смо закључивали уговоре, али је инвеститор преко ноћи изменио урбанистички пројекат – објашњава Вићовац.

Дирекција је променила тај плански документ тако што је пре годину дана велику комерцијалну парцелу на којој је првобитно требало да буде тржни центар од 44.000 квадрата поделила на шест мањих. Тај потез су оправдали чињеницом да нису могли да пронађу инвеститора за шопинг мол. Али на једном од слободних плацева дирекција је уцртала бензинску пумпу што је био окидач да станари организују масовне протесте против њене изградње. Одахнули су крајем децембра када им је Велимир Илић, тадашњи министар грађевинарства и урбанизма, уочи избора на Вождовцу, обећао да ће удовољити њиховом захтеву.

У првобитном урбанистичком документу на основу којег је министарство издало грађевинске дозволе за стамбено-пословни комплекс са 44 објекта, као ни у измењеном пројекту, није било цркве. Да је планирана, станари су сазнали на Бадњи дан када је освештан камен темељац. У дирекцији тврде да храма нема у њиховим плановима. Одговорност пребацују на ресорно министарство и Републичку дирекцију за имовину.

– Ми не располажемо документацијом која се односи на изградњу цркве, нити нам је познато да је она планирана и ко је донео одлуку о томе – наглашавају у Републичкој дирекцији за имовину.

-------------------------------------------------------

Имена улица

Друге српске армије
Шумадијске дивизије

Генерала Штефаника
Каплара Момчила Гаврића

Тимочке дивизије

Пуковника Петра Мишића
Генерала Љубомира Милића

Генерала Владимира Кондића

* извор Службени лист града Београда од 29.11.2013.

-------------------------------------------------------

Школа завршена, вртић се зида 

Првом петицијом и потоњим протестним скуповима станари „Степе” захтевалису да почне изградња школе и вртића у насељу. Акција је успела – ОШ „Данило Киш” отворена je 1. септембра. Градња обданишта за 270 дечака и девојчица требало би да буде завршена до краја месеца. У насељу је под притиском житеља отворен депанданс у коме борави 180 малишана.

-------------------------------------------------------

Изградња супермаркета крајем месеца

Градња супермаркета од 3.000 квадратних метара у „Степи” почеће до краја септембра, кажу у Дирекцији. Машине су пре три недеље стигле на велику парцелу и уклањају земљу и шут који су одлагани на њој док је насеље подизано.

– Пројекат за супермаркет је завршен, чекамо само грађевинску дозволу ресорног министарства – тврди инвеститор.

-------------------------------------------------------

Чиме сте (не)задовољни у „Степи”?

Јелена Јаковљевић, професорка:

Насеље је велико и има доста зелених површина које се не чисте редовно. Станари сами уклањају смеће са дечјих игралишта. Надам се да ћемо коначно добити и дом здравља који нам је обећан када смо куповали станове.

Љиљана Миљковић, пензионерка:

Задовољна сам квалитетом стана. У насељу има довољно малих продавница, али оне су скупе и зато нам је неопходан маркет, као и пијаца. Комплекс је огроман и било би добро да добијемо барем једну аутобуску линију која би саобраћала насељем. Јер овде има доста пензионера који не могу по пола сата да пешаче до превоза на Трошарини.

Милош Громовић, војни пензионер:

Против сам промене назива улица због тога што је то непотребни трошак и о томе нас нико није питао. Више бих волео да добијемо цркву којој се противе поједини житељи, него дом здравља. Али и он је неопходан јер овде живе бројне породице са децом.