Држава у улози мецене после тринаест година

Крајем августа окончани конкурс за финансирање уметничких дела из области визуелне уметности насталих у протеклих пет година – познатији као откуп – први је који је Министарство културе оргaнизовало након 13 година. Последњи пут држава је била у улози мецене 2001. године, док је град био ажурнији, па се тим послом последњи пут бавио пре четири године.

Јасно је да је овакав вид подршке уметности, уметницима и институцијама значајан и да је дочекан са задовољством. Како су истакли у министарству потез који су направили има неколико циљева – подршку продукцији савремених уметника и култури као замајцу за развој друштва, ширење визуелне културе, али и допринос развоју тржишта дела савремене уметности и формирању политике њихових цена. Осим галеријама и музејима новац је додељен и клиникама, факултетима, школама и удружењима зарад дела која ће се налазити у њиховим просторијама.

Ни издвојена сума није занемарљива, посебно у околностима финансијске кризе. Укупан износ расположивих средстава био је 98.000.000 динара. Комисија у саставу: др Јерко Денегри, др Јасмина Чубрило, Љиљана Тадић, Маида Груден и Аница Туцаков, својом одлуком распоредила је средства у износу од 71.801.480,91 динара. Како су објаснили, поред нових аквизиција дела за колекције установа, које су за тиме вапиле годинама, конкурс подржава и настајање нових уметничких дела у јавном простору.

Апсолутни рекордер по новцу који је издвојен јесте Музеј савремене уметности Војводине – укупно 18.501.649 динара, од чега је 9.996.000 опредељено за један рад – шездесетоминутни, црно-бели видео „Исповест” Марине Абрамовић. Међу ауторима чији су радови одабрани за ову институцију налазе се Милица Томић, Мрђан Бајић, Урош Ђурић, Вахида Рамујкић, Драгољуб Раша Тодосијевић, Милица Милићевић и Милан Боснић, Милош Томић (скорашњи представник Србије на Бијеналу у Венецији).

На другом месту је Уметничка галерија „Надежда Петровић” из Чачка са 7.568.080 динара, од чега је само за продукцију скулптуре „Звезде и анђели” Мрђана Бајића и уметничку накнаду тражено 1.742.000 динара. У избору су се нашла и дела Мишка Павловића, Анице Вучетић, Здравка Јоксимовића, Жолта Ковача, Марије Драгојловић, групе „Шкарт”, Владимира Перића Талента (такође скорашњи представник Србије у Венецији).

– Ми смо желели да попунимо збирке радовима уметника који су са својим делима учествовали на Меморијалу „Надежде Петровић” или самостално излагали у Чачку, а чије радове до сада нисмо поседовали. Истини за вољу, и нас је, позитивно изненадила висина одобрених средстава. Негде смо добили мање новца него што су сликари тражили, у два случаја чак и нешто више, а сад предстоји посао око спровођења откупа. Могуће је, али не знам да ли и очекивано, да неки сликари не прихвате понуде, незадовољни висином износа – каже Мирјана Рацковић, кустос ове галерије.

За дела која је предложио Културни центар Београда дато је 4.871.160 динара, а реч је о колекцији „Октобарски салон” коју ће, између осталог, чинити радови Душице Дражић, Ане Адамовић, Александра Јестровића, Дејана Калуђеровића, група „Киоск” и „Шкарт”, Наташе Кокић, Милете Продановића, Раше Тодосијевића.

Галерија савремене ликовне уметности у Нишу 4.361.566 динара утрошиће за куповину дела Душана Оташевића, Милете Продановића, Марије Драгојловић, Перице Донкова, Жолта Ковача, Катарине Ђорђевић...

Музеј града Београда 3.444.297,73 динара даће за инсталације, слике, скулптуре, између осталих Мрђана Бајића, Милице Томић, Николе Жигона, Милутина Драгојловића, Косте Бунушевца.

Центар за културу Свилајнац одабрао је рад Власте Микића „Сатени”, Шабачка библиотека, између осталих, дело „Градско огледало” Бранислава Николића (донирао је својевремено рад за једну од награда које додељује лист „Политика”), а Музеј Мајданпек „Софру” Селмана Тртовца. Културни центар Пожега одлучио се и за слику „Страст по Андреју” Љиљане Шуњеварић Арбајтер.

Марина Абрамовић и Мрђан Бајић уједно су и две најскупље аквизиције овог откупа. Абрамовићева са, већ поменутих, близу десет милиона динара за један рад и Бајић са укупно 3.615.417,73 динара за неколико дела (нека завршена, а нека у продукцији).

Комисија која је одлучивала о додели средстава била је изненађена чињеницом да се Народни музеј из Крагујевца није уопште јавио на конкурс. Покушавали смо да ступимо у контакт са Александром Стаменковићем, директором, или неким из музеја, али се на неколико бројева телефона данима нико није јављао.

Како нам је речено у већини институција, они не крију задовољство, али имају и дозу бојазни – важно је да се оно што је на папиру написано ускоро у реалности обистини и да министарство уплати опредељени новац.