Саркозијев амерички заокрет

Да ће француски председник Никола Саркози напустити Де Голову доктрину, дало се наслутити још у предизборној кампањи, упркос његовим изјавама дивљења познатом генералу и државнику. Сада је, пак, сасвим извесно да француска политика мења правац и окреће се Америци, против чега гунђа француска елита која јавно исказује свој антиамериканизам.

Хиперактивни шеф државе, међутим, не држи много до ових гунђања, као што одбацује и критикe које на његов рачун долазе из Европе зато што жели да води главну реч у унији.

"Сматрам да Француска има специјалну одговорност у Европи. Ако она не преузме вођство у унији, ко ће?", рекао је ових дана у интервјуу "Њујорк тајмсу", оптужујући своје европске колеге да немају идеје.

Такође је био врло јасан кад је реч о повратку Француске у здружену команду НАТО, што је француски министар одбране наговестио прошле недеље. Саркози је у поменутом интервјуу први пут потврдио да ће Француска ући у командну структуру НАТО уколико се испуне два услова. Први је да САД прихвате напредак у стварању европске одбране, а други да француски официри добију водећу улогу у командној структури.

Генерал Шарл де Гол је 1966. године повукао Француску из здружене војне структуре, одбијајући да француске војнике стави под команду НАТО и не дозвољавајући успостављање база на територији Француске, желећи да тиме потврди независност своје земље. Саркозијев претходник Жак Ширак тражио је придруживање војној команди НАТО, али је Клинтонова администрација 1997. године одбила услове које је поставио Париз.

"Волео бих да видим напредак у европској одбрани као услов за улазак у здружену команду и тражим од наших америчких пријатеља да то схвате", каже сада Саркози, истичући да Европска унија мора да буде самостална и способна да се сама брани, независно од њене улоге у НАТО.

Раскид са традиционалном француском политиком, која се дуго опирала примени санкција као дипломатског оружја, Саркози је показао и ставом према Ирану, тврдећи да ову земљу треба оштрије казнити због спорног нуклеарног програма Техерана. Он не крије да је Француска већ тражила од својих компанија да се уздрже од сарадње са Ираном.

Кад је реч о овој горућој теми, једној од главних на 62. заседању Генералне скупштине УН, Саркози тврди да је позиција Француске сасвим јасна: оштрије санкције ће на крају дати резултате! Упитан да ли се Француска слаже са ставом Бушове администрације да су отворене све опције, Саркози је одговорио да не базира свој став о иранском питању само на основу америчког.

Француски шеф државе се оградио и од недавне изјаве његовог министра иностраних послова Бернара Кушнера да свет треба да буде спреман на рат са Ираном, коју је Кушнер, додуше, после порекао објаснивши да је само желео да укаже на озбиљност проблема.

Нагласивши да он лично није употребио реч рат, Саркози је противречио свом шефу дипломатије и кад је реч о посети Ирану коју је Кушнер најављивао.

"Не мислим да су се стекли услови за посету Техерану. О свему можемо да разговарамо са иранским званичницима и у УН", рекао је Саркози, који је са Кушнером у Њујорку, где учествују на 62. заседању Генералне скупштине УН.

Медији, међутим, упозоравају да је Саркози тај који је први помињао војну интервенцију према Ирану, позивајући се на један од његових говора прошлог месеца када је рекао да уколико преговори не обуздају ирански нуклеарни програм, једина алтернатива је или нуклеарно наоружан Иран или бомбардовање земље.

Али "свугде присутни" Саркози понекад брзо заборавља шта је рекао. Када се у енглеском издању његове књиге "Сведочење" појавио израз "одметничка нација" за Иран, он је повукао реч, објаснивши да је мислио на неке иранске лидере који су се "одметнули" из међународне заједнице, а не на ирански народ.

Народ према коме не крије своје симпатије, и чак дивљење, јесу Американци, којима је и овом приликом поручио да су Французи њихови пријатељи.

"Ми нисмо само савезници, ми смо пријатељи и ја сам поносан због тога. У реду, кажем то за ′Њујорк тајмс′, али ја сам то рекао и у Француској, што је много теже и за шта треба храбрости", рекао је Саркози, тврдећи да су "САД и Француска у истом и бољем положају него други., јер верују у универзалност својих вредности и стога су предодређени да зраче целим светом".