Sarkozijev američki zaokret

Da će francuski predsednik Nikola Sarkozi napustiti De Golovu doktrinu, dalo se naslutiti još u predizbornoj kampanji, uprkos njegovim izjavama divljenja poznatom generalu i državniku. Sada je, pak, sasvim izvesno da francuska politika menja pravac i okreće se Americi, protiv čega gunđa francuska elita koja javno iskazuje svoj antiamerikanizam.

Hiperaktivni šef države, međutim, ne drži mnogo do ovih gunđanja, kao što odbacuje i kritike koje na njegov račun dolaze iz Evrope zato što želi da vodi glavnu reč u uniji.

"Smatram da Francuska ima specijalnu odgovornost u Evropi. Ako ona ne preuzme vođstvo u uniji, ko će?", rekao je ovih dana u intervjuu "Njujork tajmsu", optužujući svoje evropske kolege da nemaju ideje.

Takođe je bio vrlo jasan kad je reč o povratku Francuske u združenu komandu NATO, što je francuski ministar odbrane nagovestio prošle nedelje. Sarkozi je u pomenutom intervjuu prvi put potvrdio da će Francuska ući u komandnu strukturu NATO ukoliko se ispune dva uslova. Prvi je da SAD prihvate napredak u stvaranju evropske odbrane, a drugi da francuski oficiri dobiju vodeću ulogu u komandnoj strukturi.

General Šarl de Gol je 1966. godine povukao Francusku iz združene vojne strukture, odbijajući da francuske vojnike stavi pod komandu NATO i ne dozvoljavajući uspostavljanje baza na teritoriji Francuske, želeći da time potvrdi nezavisnost svoje zemlje. Sarkozijev prethodnik Žak Širak tražio je pridruživanje vojnoj komandi NATO, ali je Klintonova administracija 1997. godine odbila uslove koje je postavio Pariz.

"Voleo bih da vidim napredak u evropskoj odbrani kao uslov za ulazak u združenu komandu i tražim od naših američkih prijatelja da to shvate", kaže sada Sarkozi, ističući da Evropska unija mora da bude samostalna i sposobna da se sama brani, nezavisno od njene uloge u NATO.

Raskid sa tradicionalnom francuskom politikom, koja se dugo opirala primeni sankcija kao diplomatskog oružja, Sarkozi je pokazao i stavom prema Iranu, tvrdeći da ovu zemlju treba oštrije kazniti zbog spornog nuklearnog programa Teherana. On ne krije da je Francuska već tražila od svojih kompanija da se uzdrže od saradnje sa Iranom.

Kad je reč o ovoj gorućoj temi, jednoj od glavnih na 62. zasedanju Generalne skupštine UN, Sarkozi tvrdi da je pozicija Francuske sasvim jasna: oštrije sankcije će na kraju dati rezultate! Upitan da li se Francuska slaže sa stavom Bušove administracije da su otvorene sve opcije, Sarkozi je odgovorio da ne bazira svoj stav o iranskom pitanju samo na osnovu američkog.

Francuski šef države se ogradio i od nedavne izjave njegovog ministra inostranih poslova Bernara Kušnera da svet treba da bude spreman na rat sa Iranom, koju je Kušner, doduše, posle porekao objasnivši da je samo želeo da ukaže na ozbiljnost problema.

Naglasivši da on lično nije upotrebio reč rat, Sarkozi je protivrečio svom šefu diplomatije i kad je reč o poseti Iranu koju je Kušner najavljivao.

"Ne mislim da su se stekli uslovi za posetu Teheranu. O svemu možemo da razgovaramo sa iranskim zvaničnicima i u UN", rekao je Sarkozi, koji je sa Kušnerom u Njujorku, gde učestvuju na 62. zasedanju Generalne skupštine UN.

Mediji, međutim, upozoravaju da je Sarkozi taj koji je prvi pominjao vojnu intervenciju prema Iranu, pozivajući se na jedan od njegovih govora prošlog meseca kada je rekao da ukoliko pregovori ne obuzdaju iranski nuklearni program, jedina alternativa je ili nuklearno naoružan Iran ili bombardovanje zemlje.

Ali "svugde prisutni" Sarkozi ponekad brzo zaboravlja šta je rekao. Kada se u engleskom izdanju njegove knjige "Svedočenje" pojavio izraz "odmetnička nacija" za Iran, on je povukao reč, objasnivši da je mislio na neke iranske lidere koji su se "odmetnuli" iz međunarodne zajednice, a ne na iranski narod.

Narod prema kome ne krije svoje simpatije, i čak divljenje, jesu Amerikanci, kojima je i ovom prilikom poručio da su Francuzi njihovi prijatelji.

"Mi nismo samo saveznici, mi smo prijatelji i ja sam ponosan zbog toga. U redu, kažem to za ′Njujork tajms′, ali ja sam to rekao i u Francuskoj, što je mnogo teže i za šta treba hrabrosti", rekao je Sarkozi, tvrdeći da su "SAD i Francuska u istom i boljem položaju nego drugi., jer veruju u univerzalnost svojih vrednosti i stoga su predodređeni da zrače celim svetom".