Срећа у дому Адамића

Засавица – Седмочлана породица Адамић коначно је заједно: браћи и сестрама у родној Засавици придружила се њихова најмлађа сестра, троипогодишња Љубица, на кратко додуше, јер већ у понедељак мора на нову контролу у бечку АКХ клинику, где јој је пре годину дана пресађено срце.

И док трчкара по дворишту и гура велики пластични аутомобил, Љубица не мари за посетиоце који су дошли да је виде. Радознала је и нестрпљива да истражи околину – за њу је овде све ново.

Не памти да је баш у том дворишту направила прве кораке, да је из родне куће као хитан случај претпрошле зиме однета у бечку АКХ клинику, да јој је живот висио о концу... Била је тада исувише мала.

Не сећа се ни да су јој прошлог пролећа уграђене две механичке пумпе које су привремено замениле њено тешко оболело срце, ни неизвесности и страха њене породице док су сви ишчекивали да ли ће се пронаћи давалац срца које ће јој спасти живот. Далеко иза ње сада су и петомесечна вештачка кома, операција, дуготрајни опоравак, поновно учење да хода, једе чврсту храну...

Док се спретно пење уз степенице и утрчава у скромну кућу на корак за њом су старија браћа и сестре. Прате шта ради и чувају је. Осмех на њиховим и лицима родитеља Катице и Шимија открива срећу и велико олакшање, јер њихова мезимица је опет са њима у родном месту.

– Маштала сам о овом тренутку, да дођемо кући. Скоро две године сам провела у Бечу са Љубицом, била уз њу у болници. Све то је било страшно, али нада да ће се излечити није ме напуштала. Мислим да смо успели и хвала свима који су нам помогли – прича за „Политику” Катица Адамић, Љубичина мајка.

Само неколико пута од јануара прошле године Катица је дошла у родну Засавицу, буквално на по један дан, да види и загрли своју старију децу. А онда се опет враћала у Беч Љубици. Док је тата Шими све ово време живео на релацији Аустрија–Србија и настојао да буде уз болесно дете, брине о породици у Засавици и притом заради новац за све њих, најстарија Шимијева и Катичина ћерка Тамара (16), ученица другог разреда средње школе, преузела је бригу о сестри и браћи и о домаћинству.

– Најстарија сам и знала сам да морам да помогнем мајци и оцу, јер је Љубица била веома лоше. Чувала сам браћу и сестру, помагала око задатака, школе, водила рачуна о кући. Сви смо ишли у исту смену, што нам је такође пуно значило. Најсрећнија сам што је Љубица са нама, али и када видим да су мама и тата поново срећни – каже Тамара.

Драган (9) се не одваја од Љубице, додаје јој играчке, лопту, где год да она крене прати је у стопу. Отац му објашњава да не мора толико да брине, јер му је сестра сада здрава, сме и да седне, падне, ништа јој неће бити.

– Не могу да нађем речи да опишем моју срећу. Једва сам чекао да се врати, да будемо заједно, да се играмо – прича Драган.

Данијел (12) и Драгана (15) такође су брижни око сестрице. Ништа не сме да јој недостаје, каже Драгана и објашњава да је цела породица желела само једно – да Љубица оздрави.

– Она је данас здраво дете и све је како треба, зато нашој срећи нема краја – објашњава Драгана.

Љубици је дијагноза постављена после инфаркта који је доживела као тромесечна беба: боловала је од тешког облика рестриктивне кардиомиопатије. Лекари су родитељима рекли да у Србији не постоји начин да се помогне девојчици. Од тог тренутка Шими и његова породица чинили су све како би прикупили 120.000 евра колико је коштала трансплантација срца у бечкој болници. Била је то трка са временом, новац је прикупљан више од годину и по дана, а Љубичино здравствено стање погоршавало се из дана у дан. У акцију су се укључили и глумци, певачи и друге познате личности. Лидер Српске напредне странке Александар Вучић лично је донео донацију од 10.000 евра, дар СНС-а, Адамићима. Новац је, срећом, прикупљен на време.

– Неизмерно смо захвални свима који су помогли. Желимо да им кажемо да је наша Љубица сада добро, да знају где је отишла њихова помоћ и да смо захваљујући свим људима добре воље спасли један дечји живот – каже Шими Адамић.

Од великог броја оних који су дошли да је обиђу и фотографишу Љубица се уморила и пожелела да спава. Уточиште је пронашла у мајчином крилу док су се браћа и сестре надвили над њом. Додавали су јој играчке, показивали фотографије. Било је време за незаобилазну терапију и сан, како би касније наставила да истражује свет око себе.

Тата Шими објашњава да ће већ сутра Љубица отићи на Златибор, по савету аустријских и немачких лекара. Боравиће тамо неколико дана, а онда опет одлази у Беч на редовну контролу. Љубичин опоравак тече одлично, али је још дуг пут пред њом и њеном породицом.