Иванка Зорић

Иванка Зорић, (1951–2014), кустос и дугогодишњи директор Музеја примењених уметности у Београду као београдски ђак и дипломирани историчар уметности, своју кустоску каријеру остварила је у Одсеку за метал и накит МПУ од 1985. године до 2001. када постаје директор.

Као београдски ђак и дипломирани историчар уметности, Иванка Зорић је своју кустоску каријеру остварила у Одсеку за метал и накит МПУ од 1985. године до 2001. када постаје директор.

На почетку каријере укључила се у рад у једном од најстаријих одсека музеја, са изузетном традицијом, који је водила један од оснивача и утемељивача овог музеја, др Бојана Радојковић. Иванка је водила део збирке са предметима од племенитих метала и материјала, пре свега сребрнину и накит.

На чело Музеја примењене уметности Иванка Зорић је дошла 2001. године прихвативши се великог изазова. Захваљујући одличним организационим способностима успела је да реконструише цео музеј од подрума до крова. Овом приликом, реконструисана галерија на спрату добила је име Анастас по Анастасу Јовановићу, а галерија на другом спрату име Инкиостри по Драгутину Инкиострију Медењаку, обојици родоначелницима српске примењене уметности. Такође, Иванка је основала нову музејску галерију Жад, а посебан подухват било је отварање музејске продавнице сувенира, са копијама и репликама музејских предмета, а посебно средњовековног накита. Значајно је било поновно отварање конзерваторске радионице за стилски намештај и дрво. Иванка Зорић је развијала издавачку делатност музеја, увела нове стандарде (двојезичне каталоге). Постала је носилац Ордена реда уметности и књижевности у рангу витеза 2008, који француско министарство културе додељује за заслуге на пољу уметности или књижевности.

Поводом обележавања 55 година од оснивања Музеја примењене уметности Иванка Зорић је пројектовала планове у вези са новом зградом музеја на новој локацији на Косанчићевом венцу, пре свега уз подршку Министарства културе Републике Србије и других надлежних институција. Тај сан се, на жалост, није остварио. Међутим, има много тога реализованог, по чему ћемо је памтити. Током десет година Иванка Зорић је, као директор, поставила високе стандарде професионалног рада, допринела је да музеј постане референтна институција културе од националног значаја. Била је одговоран руководилац, признати стручњак, искрен пријатељ, а њена свеобухватна активност оставила је неизбрисив траг у раду Музеја примењене уметности, као и у културном животу Београда и Србије.

Милица Цукић