Где је Шредер стао, Меркелова продужила

И пре него што је изашла за говорницу Генералне скупштине Уједињених нација у уторак навече, као 27. говорник – шефови држава по протоколу имају предност у односу на премијере – немачки медији су у ноћним верзијама електронских издања као ударну вест из припремљеног говора Ангеле Меркел извукли поновљену кандидатуру Немачке за стално место у Савету безбедности.
Кад је свануло та вест је добила за нијансу слабији третман: велико изненађење с којим се очигледно рачунало није, изгледа, постигло очекивани одјек и ефекат. Показало се, по свему судећи, поново да пут до немачког устоличења на Ист Риверу неће бити лак.
Тим путем је својевремено, 2003. и 2004. захуктало и срчано кренуо тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер. И застао. Сама Ангела Меркел је, пре него што се дочепала канцеларског трона и постала његова наследница, била упадљиво резервисана према овој Шредеровој спољнополитичкој авантури и из њеног фијаска покушавала да извуче неку корист.

Величање УН

Сада је наједном одлучила да "преузме штафету" и настави тамо где је њен претходник стао. У говору који је трајао шеснаест минута, међу жаришне тачке и акценте – клима, Иран, Блиски исток, Судан, сиромашне и неразвијене земље – у први план извукла је, као посебно важну тему, Уједињене нације. Величала је њихову улогу – право место за праве одговоре на глобалне изазове и искушења – уз упозорење да светска организација то не може успешно остварити без нужних и неодложних реформи у чијем средишту ће се наћи њен најважнији орган, Савет безбедности.

Следила је опаска да то тело више не одражава "данашњи свет" и однос снага у њему. И одмах директна кандидатура: Немачка је спремна да преузме више одговорности на светској сцени под условом да добије стално место у "реформисаном" Савету безбедности.

У новом немачком "испипавању пулса" на Ист Риверу барата се углавном старим аргументима и јавно не спомиње онај главни: клуб моћних у сталном саставу Савета безбедности – једини велики и важан светски форум из којег је Немачка искључена – чине силе победници из великог (Другог светског) рата из којег је ова земља изашла као поражена.

Утицајна чланица ЕУ, НАТО-а, разних светских организација и формације најразвијенијих, и најмоћнијих земаља планете, Групе-8, жели да по сваку цену уклони ову психолошко-политичку баријеру и оптерећење.

Немачки "поход на Њујорк" припреман је одавно, знатно пре формалне и званичне кандидатуре, још из времена "Бонске републике" и канцелара Хелмута Кола, када је први човек светске организације био Бутрос Бутрос Гали.

Египћанину се увлачење Немачке и Јапана чинило као спасоносна идеја у успостављању "нове равнотеже" и релативизовању америчке премоћи. Вашингтон је у то време финансијски уцењивао и изнуривао Галија, а највеће платише после САД, Јапан и Немачка су прискакали у помоћ ревносним измиривањем својих обавеза.

Стара стратегија

Шредерова стратегија освајања Ист Ривера преко Групе-4, коју су, уз Немачку, чинили такође потенцијални кандидати за привилеговано чланство у Савету безбедности Јапан, Индија и Бразил, није се показала као рационална и успешна. Свака од ових земаља "испровоцирала" је неког противкандидата и противника. Немачкој је промптно парирала Италија, Бразилу Аргентина, Индији Пакистан, а пред Јапаном се "испрсила" Кина.

Иако је формално читав подухват "потонуо" 2005. године због тога што се афричке земље нису могле сагласити око своја два кандидата, главни проблем, и препрека, били су "староседеоци" у сталном саставу Савета безбедности. Нису били за деобу привилегија и моћи.

Самим Немцима је, уз то, тешко пало што их Американци нису подржали. Фаворизовали су Јапан. Иако су поверовали да је ситуација сада нешто повољнија, показало се одмах да се готово ништа није променило: амерички председник Џорџ Буш је евентуално проширење Савета безбедности условио "свеобухватним реформама" светске организације и као јединог "зрелог кандидата" споменуо, опет, само Јапан, а италијански премијер Романо Проди је одбио сваку помисао о повећању броја сталних чланова најважнијег органа УН. Немци су то "прочитали" као поновно торпедовање њихове кандидатуре.