Буш протутњао кроз УН

Од нашег сталног дописника
Њујорк, 26. септембра – У просторијама УН, па и околном деловима Менхетна, данас је опуштенија атмосфера, а мере безбедности су мањег интезитета. "Протутњао је Буш, па се светска организација полако враћа у стандардан ритам годишњег заседања", објашњавају надлежни у палати на Ист риверу.
Са говорнице махом допиру указивања на националне проблеме, уз одмеравање њихових статуса у регионалним и глобалним размерама. Међу светске теме, о којима се исказују мишљења и кад нема непосредне "копче", доспело је и "косовско питање". Највише пажње посветили су му Европљани.

"Европска унија активно учествује у текућим напорима међународне заједнице оличене у "тројци" ЕУ, САД и Русија да приближи стране у процесу преговарања (Београд и Приштину) да би се постигло целовито политичко решење које би водило ка демократском и мултиетничком Косову и допринело стабилности и перспективама Балкана", поручио је Жезе Сократеш, председник Португала, у својству председавајућег Европском унијом.

Апеловао је, такође, на Београд и Приштину да покажу "конструктивност и креативност" а да је Унија "спремна да игра значајну улогу у примени решења за будући статус Косова". "Разочарани смо што решење за Косово још није нађено, а сматрамо да Косово не треба да омете обједињавајући процес у Европској унији нити да буде негативан преседан у међународном праву", указао је Иван Гашпарович, председник Словачке, чланице Савета безбедности. Македонски председник Бранко Црвенковски "подржава напоре међународне заједнице да реши статус Косова", а "противи се идеји за поделу Косова по етничкој линији".

Нико од досадашњих дискутаната на 62. годишњем заседању Генералне скупштине није се упуштао у својевремено прилично честа прејудицирања о Космету. Чак и они који су показали склоност према примени "Ахтисаријевог плана као последњем средству", Финска и Летонија, на пример, избегавали су помињање речи "независност" и препоручивали "преговорни исход".

Рекло би се да, у целини, превладавају ишчекивања и жеље да се некако дође до компромиса у директним преговорима Београда и Приштине који овде треба да почну прекосутра, дан после заседања Контакт групе.

Иако је дебата углавном смирена, не може да прође без "чарки", каква је јуче избила кад је Грчка пребацила председавајућем што је употребио име Македонија за земљу која је у УН званично означена као Бивша Југословенска Република Македонија". Делови глобалног поретка, у коме већина тражи за себе што комфорнији или бар безболнији положај, такође, нашали су се на мети председника Ирана Махмуда Ахмадинежада и председника Никарагве Данијела Ортеге.

Ахмадинежад је одбацио оптужбе на рачун нуклеарног програма Техерана и поступке споља оценио као покушај репризе "средњовековних односа између господара и слугу", које намећу САД и друге силе у Савету безбедности. Изразио је такође уверење да "Бог неће дозволити Бушовој администрацији да нападне Иран".

Глобални капитализам је крив за многе страхоте, па и за климатске ломове, изјавио је лидер Никарагве Данијел Ортега. По њему, економски поредак у свету намеће "мањина диктатора" из поменутог соја, док "већина осиромашује". Оно што се приказује као помоћ слабијима само је, каже, део дуга богатих према народима света. Подсетивши да је последњи пут на оваквом скупу наступио пре 18 година, додао је да није приметио разлику између наступа Џорџа Буша и ондашњег председника "империјалистичке силе" (Џорџа Буша Старијег).

Највише пажње новинара успева, чини се, да привуче француски председник Никола Саркози. Учестало сазива конференције за новинаре и одговара на питања која му се, као успут поставе. Наступ с говорнице био му је испуњен позивима на идеале, међу којима и на јачање улоге УН, уз позив на глобално буђење против претњи опстанку људског рода". У том смислу истакао је важност борбе против тероризма и ширења нуклеарног оружја апострофирајући да ако би се Иран домогао атомског оружја, то би представљало "неприхватљив ризик за стабилност региона и света".

Генерална дебата се наставља. Предвиђају се, уз остало, шира разматрања ситуације на "проширеном Блиском истоку", која личи на ланац кошмара. У то су се на свој начин јуче укључили демонстранти испред палате УН протестујући и против америчког рата у Ираку. Од око 400 демонстраната полиција је привела десетак "због нарушавања реда".