Buš protutnjao kroz UN

Od našeg stalnog dopisnika
Njujork, 26. septembra – U prostorijama UN, pa i okolnom delovima Menhetna, danas je opuštenija atmosfera, a mere bezbednosti su manjeg inteziteta. "Protutnjao je Buš, pa se svetska organizacija polako vraća u standardan ritam godišnjeg zasedanja", objašnjavaju nadležni u palati na Ist riveru.
Sa govornice mahom dopiru ukazivanja na nacionalne probleme, uz odmeravanje njihovih statusa u regionalnim i globalnim razmerama. Među svetske teme, o kojima se iskazuju mišljenja i kad nema neposredne "kopče", dospelo je i "kosovsko pitanje". Najviše pažnje posvetili su mu Evropljani.

"Evropska unija aktivno učestvuje u tekućim naporima međunarodne zajednice oličene u "trojci" EU, SAD i Rusija da približi strane u procesu pregovaranja (Beograd i Prištinu) da bi se postiglo celovito političko rešenje koje bi vodilo ka demokratskom i multietničkom Kosovu i doprinelo stabilnosti i perspektivama Balkana", poručio je Žeze Sokrateš, predsednik Portugala, u svojstvu predsedavajućeg Evropskom unijom.

Apelovao je, takođe, na Beograd i Prištinu da pokažu "konstruktivnost i kreativnost" a da je Unija "spremna da igra značajnu ulogu u primeni rešenja za budući status Kosova". "Razočarani smo što rešenje za Kosovo još nije nađeno, a smatramo da Kosovo ne treba da omete objedinjavajući proces u Evropskoj uniji niti da bude negativan presedan u međunarodnom pravu", ukazao je Ivan Gašparovič, predsednik Slovačke, članice Saveta bezbednosti. Makedonski predsednik Branko Crvenkovski "podržava napore međunarodne zajednice da reši status Kosova", a "protivi se ideji za podelu Kosova po etničkoj liniji".

Niko od dosadašnjih diskutanata na 62. godišnjem zasedanju Generalne skupštine nije se upuštao u svojevremeno prilično česta prejudiciranja o Kosmetu. Čak i oni koji su pokazali sklonost prema primeni "Ahtisarijevog plana kao poslednjem sredstvu", Finska i Letonija, na primer, izbegavali su pominjanje reči "nezavisnost" i preporučivali "pregovorni ishod".

Reklo bi se da, u celini, prevladavaju iščekivanja i želje da se nekako dođe do kompromisa u direktnim pregovorima Beograda i Prištine koji ovde treba da počnu prekosutra, dan posle zasedanja Kontakt grupe.

Iako je debata uglavnom smirena, ne može da prođe bez "čarki", kakva je juče izbila kad je Grčka prebacila predsedavajućem što je upotrebio ime Makedonija za zemlju koja je u UN zvanično označena kao Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija". Delovi globalnog poretka, u kome većina traži za sebe što komforniji ili bar bezbolniji položaj, takođe, našali su se na meti predsednika Irana Mahmuda Ahmadinežada i predsednika Nikaragve Danijela Ortege.

Ahmadinežad je odbacio optužbe na račun nuklearnog programa Teherana i postupke spolja ocenio kao pokušaj reprize "srednjovekovnih odnosa između gospodara i slugu", koje nameću SAD i druge sile u Savetu bezbednosti. Izrazio je takođe uverenje da "Bog neće dozvoliti Bušovoj administraciji da napadne Iran".

Globalni kapitalizam je kriv za mnoge strahote, pa i za klimatske lomove, izjavio je lider Nikaragve Danijel Ortega. Po njemu, ekonomski poredak u svetu nameće "manjina diktatora" iz pomenutog soja, dok "većina osiromašuje". Ono što se prikazuje kao pomoć slabijima samo je, kaže, deo duga bogatih prema narodima sveta. Podsetivši da je poslednji put na ovakvom skupu nastupio pre 18 godina, dodao je da nije primetio razliku između nastupa Džordža Buša i ondašnjeg predsednika "imperijalističke sile" (Džordža Buša Starijeg).

Najviše pažnje novinara uspeva, čini se, da privuče francuski predsednik Nikola Sarkozi. Učestalo saziva konferencije za novinare i odgovara na pitanja koja mu se, kao usput postave. Nastup s govornice bio mu je ispunjen pozivima na ideale, među kojima i na jačanje uloge UN, uz poziv na globalno buđenje protiv pretnji opstanku ljudskog roda". U tom smislu istakao je važnost borbe protiv terorizma i širenja nuklearnog oružja apostrofirajući da ako bi se Iran domogao atomskog oružja, to bi predstavljalo "neprihvatljiv rizik za stabilnost regiona i sveta".

Generalna debata se nastavlja. Predviđaju se, uz ostalo, šira razmatranja situacije na "proširenom Bliskom istoku", koja liči na lanac košmara. U to su se na svoj način juče uključili demonstranti ispred palate UN protestujući i protiv američkog rata u Iraku. Od oko 400 demonstranata policija je privela desetak "zbog narušavanja reda".